Стармали

166

Тајанствени кључ. (хумореека.) Штудиозус 11ера Соколић беп1е вредан и даровит млад човек, а при том и угледан младић, оп беше понос својих родитеља. У академији стављаше професор Перу свима ђацима за узор, и декоји би отац ножелео таког сина, кад би Пера при јавним испитима нрви био и најленшу награду за његов труд добио. У приљежном раду сврши Пера евоје ђачке године, и положивши посљедни испит. са најбољим успехом, буде произведен за лекара. Могло се предвидети да ће Пера и као лекар свој посао добро одправљати, јер он беше од главе до пете пријатељ човечанетву, и имађаше тако добро и осетљиво срце, да му жао беше и муву са носа отерати. Од доктора са свих четир факултета, изгледа да је у почетку рада, положај медецинара најтежи. Он осећа у себи тај божанствени позив да људе лечи и од смрти спасава, он има истина новерења сам у себи, али му фали новерење других. Људи траже само старе искусне лекаре, а немисле да је за искуство пракса потребна. Декоји млади лекар положи више труда око болесника, него стари лекар — али тог младог лекара познаваху још ђаком, па ма да беше добар медицинар, опет није још искусан по њиховом мњењу. Тако је ишло и нашем младом лекару Пери Соколићу. Већ је прошло четир недеље како је за лекара произведен, а још га нико није звао. На капији стајаше прикована табла од бела порцелана, на којој беше са крупним црвеним словима написано „Др. Соколић, практичан лекар." а уз таблу стајаше металан држак од знонцета; али које још ничија рука није повукла, да ноћу звоном лекара у помоћ позове. Десет часова искуца а лекар леже зловољан у постељу и радо бих заспао, али немогаше. Тек што хтеде очи свести, кад — јел то сан ил јава? Звоно зазвони, и то више пута једно за другим. Ах небо, та јел то могуће! повиче лекар и скочи радосно на обе ноге из постеље. Брзо отрча к' прозору, и отвори тако нагло, да лупи незгодно о зид, и окно се раснршта, на сто комадића. Али ах — та на улици нестајаше нико; Соколић чу само из далека пакосно смејање неких иијаних људи, који су шале ради његово звоно повукли. Он затвори прозор, испунивши одушку марамом, и леже опет у ностељу; кад ал звоно поново зазвони, али скромно и тихо, као да је мајски поветарац звоно заљуљо. Сада се иодиже млади лекар лагано и пуно достојанства из посгеље. Дал беху то опет какви пијани људи? Звоно зазвони поново, чисто тужећим гласом. Још једном се недам исмеЈати, номисли он, и гледаше за завесом пажљиво оа улицу. Кад ал примети при тавној месечној светлости, једну младу женскињу у белим сламним шеширу. Од часа отвори лекар прозор. „Ах драги г. лекаре немојте се срдити штовасноћу уснемирујем!" зачу се еа улице молећи глас младе девојке. „0 молим лепо, то ми спада у дужност" одговори задовољно лекар, „пречекајте само један минут, одма сам доле." ,,Та то није нуждно, штовани г. лекаре" рече девојка „Ви можете кључ кроз прозор доле бацити." „Да бацим кључ кроз прозор ?" понови лекар зачуђено.

„Та да! Ја сам собарица грофице Зубовић, која овде у кући станује, па сам била са мојим рођаком на игри, де сам се мало задоцнила. Узех слободу да код вас зазвоним, и замолим да ми кључ од капије кроз прозор баците, ја ћу вам исти сутра рано натраг донети. Али ви се ваљда не срдите. штовани г. лекаре? „А боже сачувај!" увераваше лекар, ма да хтеде од једа пући! Он донесе кључ од капије, и баци га одоцнелој собарици на бели сламни шешир, и залупи прозор. Али од једа немогаше дуго заспати. Кад — о ви несташни ноћни духови! — звоно опет зазвони, скромно али оштро, три нута једно са другим. Едал има још одоцнелих собарица, беше Соколићева прва помисао. Или се заиста који болесиик на мене смиловао. Трећу помисао не имађаше, јер пре но што му иста у памет доћи могаше, беше он већ на прозору. Оиет увиде једну женску особу пред капијом етајати. „Шта желите ?" повиче он љутито доле. , СтануЈел овде лекар Соколић ?'■ „На служби, ја сам тај!" одговори мало љубазније лекар. „Одма моје дете, одма — у тренутку сам готов" повиче он доле. То стоји, да што се човек више жури, са отим се више ушепртљи; то мораше и наш лекар иекусити! 11рво немогаше да навуче ципеле, поеле обуче прслук натрашке, и када шешир узе, стровали са истим цепни сат, који на столу стајаше, и стакло се на сто комадића разбије. Он отрча низ етепене доле, и већ мете руку на браву од капије, кад ал се сети да неможе напоље изићи, јер кључ беше код собарице остао. „Сто му мука, та јел то једна сретно-несретна ноћ!" гунђаше лекар изван себе од љутине. Како само да изађе. Он дрмаше браву — али заман. „Та хоћетел већ једном отворити г. лекаре ?" рече бојазљиво девојка са улице. „Госпођа саветниковица трпи велике болове. За име бога пожурите се. да не буде доцне!" Лекар тресаше капију на живот и смрт, али све заман. После дуга узалудна дрмања увиде он, да је немогуће са главом кроз врата пројурити, одважи се да у други спрат оде, где гроФИца Зубовићка становаше, и да од собарице кључ натраг иште. Горе се попео како тако, али која врата воде у собаричину собу ? — он иде на прва врата, и тихо куцаше, али се нико неодазва, он стаде јаче и јаче лупати — али мир и тишина. Љутито ухвати за браву, врата се отворише. Први му иоглед паде на човечији скелет — „До сто врага повиче лекар. — У Срзини прешао је лекар само једне степенице — и куцаше на своја сопствена врата. Срдито залупи лекар врата, и понне се на друге степене. Дошавши до једни врата, зачује изнутра кашљање. Болесно стање има неку привлачећу снагу по лекаре. Те зато и лекар Соколић закуца тихо на врата. Изнутра се зачу јаче кашљање. Затим запита неки женски гдас. „Ко то куца?" „Извините" промуца лекар збуњено — „спава ли у овој соби собарица грофице Зубовић ?" Поново зачу лекар јако кашљање, а затим загрме