Стармали

„СТАРМАЈШ и БРОЈ 21. ЗА 1879.

167

страшне речи : Такав безобразлук нисам још доживела ! Шта се вас тиче моја собарица ? — Мене зато пробудити! Хоћетел се с места одавде торњати, или ћу одма звонити, да вам кочијаш пута покаже!" „Али за име бога. слушајте ме прво" мољаше лекар. Али стара грофица нехтеде се умирити, она викаше даље. Еад ал се зачу на степеницама лупа папуча, е у ноћној полутами укаже се собарица, која чувши вику грофице, мишљаше да је иста иотребуЈе. „Де је кључ?" Предусрете лекар собарицу. „Помоћ ! убице ! лопови ! пустахије!" кречаше уплашена собарица, и отрча на степене горе. Лекар трчаше за њом, да ту забуну разјасни, али девојка која га је за лопова држала, мишљаше да хоће од ње кључ да отме, и викашеиз гласа. Помоћ Јоване! Горејеубица — хоћеда ме убије!" кречаше собарица. Лекар се борише са страхом и љутином. ,,До сто врага слушајте ме једном!" викаше он једнако. „Та ја сам ја Али заман, собарица викаше једнако у помоћ. Сада се зачуше тешки кораци на степенима, и кочијаш ступи са великом буџом међ њих. ,,Та каква је то вика овде?" загрми Јованов глас. „Убица хоће да ме убије" викаше собарица. У часу счепа Јован лекара за јаку, а овај опет држаше собарицу чврсто за руку, јер она једина могаше његову невиност доказати. , Али почем сви троје викаше и псоваше, беше разјаснење немогуће. У томе гурању склизне нехотице Јованова нога, и он се стропошта доле, повукавши са собом лекара и собарицу. Та сграшна ларма пробуди и остале укућане, који на велику срећу Соколићеву сваки са свећом на врата ступе. И грофица се указа на врата, са свећом у руци. Сада би могуће забуну разјаснити. „Та кључ од капије" рече собарица „метох предваша врата, да ако би вас ко ноћу тражио, одма нађете!" Позеленивши од једа, без једне речице, одлети лекар нуз степене доле и заиста — на прагу пред његовим вратима, лежаше кључ од капије! Брзо отрча он до капије и одкључа — али пред капијом нестојаше нико. Он погледа око себе, и види једног свог колегу, који у близини становаше, са саветниковицином слушкињом хитно ићи. Лагано и тужно оде Соколић нуз степене горе у своју собу и проклињаше све задоцнеле собарице. Али грофица Зубовићка хтеде да му ту штету накнади, и иозове га сутра дан к себи, да је од кашља излечи, које му и сретно за руком испадне. Кроз препоруку те припознате госпе. постаде кроз кратко време Пера Соколић од првих лекара. Тајанствени кључ од каиије беше узрок његове будуће среће. Н. Сад, превела Адријана.

Нека питања удешена за нарохискс исиитс на да и сам кладпкл надне. 1.) Од каквог је дрвета био крст, на коме је Спаситељ разапет ? Је-ди имао чворова и колико 1 2.) Колико је скакаваца могао појести свети Јован на дан а да стомак не поквари? 3.) Зашто је Христос проповедао слогу и праштање, а не раздор пизму и освету ? 4.) Где се налазе сада они тридесет сребрњака, за које је Јуда Христа продао. и колико би то чинило по данашњем курсу? 5.) Шта би радио свети Сава кад би га данас бог послао да чини каноничну визитацију у епархији бачкој ? 6.) Колико има речи и кодико писмена у трећој глави евангелиста Матије? 7.) Јесу-ли кола св. Идије имала гвоздене или дрвене осовине? 8.) Колико је пути скочио на воду гонитељ Фараун, кад се давио у црвеном мору? 9.) Чија је савест мирнија: или отац Јованова из Новог Сада или п. Брацина из Пироша. Ст.

Очајање,

,0 боже, ала сам ти ја несрећан човек! Ништа

ми се не мили на овоме свету, па ни

радити

|а

Мамурлук. Један паметан човек веди: Мамурлук је кисело кајање стомака, које у сланим сузама себи одушке тражи. П а б И р Ц И. ВАТРА! Нека лола ишла једног зимњега дана по сокаку и стаде викати: „Ватра! Ватра!" Свет се слеже око њега и запита; А где је ватра ?" — „То би — вели он — и ја волео знати, па да идем да се угрејем". ЗНАЦИ ЗИМЕ. — Један господар рећи ће ономад у механи другоме: „Доказ, да ћемо ове године слабу зиму имати тај је, што су ћурчије врло мргодни, а дрвари учтиви". СПИСАТЕЉКЕ. — Многе жене, које су списатељке, питају често код куће своје млађе: „ Јесте л' дали свињама сена?" или „Сисају л' пилићи добро?" или кад се возе преко стрнике, а оне веле: „Сад бар знам где жигице расту". ЛАКО ЈЕ ЊЕМУ. — Грдио учитељ ђака, што не учи и рече му: „Што се не угледаш на Перицу, он је сирома разрок, па ипак боље учи него ти!" — Е, лако је њему, господине, — одговори ђак — он мора лакше учити него ја, кад он чита две стране у књизи наједаниут!"

„Стармали" излази 10., 20 и последњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . ногодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на ио године 25 гр. на 3 хмесеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огаановића у Новом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претнлату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Новн Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

□в"* Још се могу добити сви бројеви ..Стармалог" од почетка до данас.