Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 22. ЗА 1879.

облику разликује од првог нашег делије, хлто не употребљује ни стопе ни слике, али је у ствари тај исти. Па баш је тај облик оно, што тако огромно дели једно од другог. Кад читамо песму, наравно ваљану, ми смо готови да песнику верујемо, па ма и врло мало, јер штујемо у и>ему генија, који на соколовим крилма иде небу у облаке; јер се клањамо духу, који уједно и пророчким оком види и осећа оно, од чега ће доћи други тек после голема труда и рада. Да, ми их делимо, и тако их делимо, да их нећемо ни да сравњујемо ни у животу ни у књизи, ни речма ни словом; тако их делимо, да првог зовемо песником а другог лажом Па и у учинку, какве ли нема разлике. Ох, ала се радо дајемо од песника обманути, шта више, тражимо хотимице и силом, да се само обманемо, јер је та обмана тако слатка, тако нас усрећава и задовољава, да и нехотице приклонимо главу своју и само нам се у шапутању са усана отме признање и благосиљање. Да ли нам пружа и лажа уживање то? Ми му се из прва чудимо, за тим мало омејемо а најзад једимо, чим смо дознали, како нас је немилостиво обмануо. Он може почети нову и лепшу причу, ми ћемо га слушати, јер можда лепо прича, али му веровати нећемо никако. А песнику? Та ми ћемо га тражити сами, навађаћемо га, да нам пева, било сад истине у његовој песми или не, слутили обману или угушивали слутњу силом. Ох, та чаролија, то победно убеђење, што лежи у песми генијалног песника, то нас све измирује са скептичним сумњичањем, те ма да се захваљујемо Уланду, што нам је мало открио тајну песника, ипак се мало и сраимо на њ, што је, ма и умиљато, учинио то. Бого моја, та слутили смо то и без њега. К, Р, Шетња по Новом Оаду. XXX. Лепа шетња до душе! Унаоколо четири зида а на вратима локот! Него, драга публико, ти си сад с оне стране локота! Да, да, нисам ја, ти си с оне стране локота, а ја сам с ове. Еј моја промонадо, никад се више на твој смрад тужити нећу; славна агенцијо наша, никад ми више твоја прашиеа загушна бити неће, него ћу те кад се ослободим као мирис ружице и каранфила слатко удисати; б а р о код јовановске порте, зажелио сам те се, те кад те видим нећеш ми више бити смрдљива бара, него бистро језеро пуно бисер-шкољака и златних и сребрних рибица, и ако се још које дете у теби удави, нећу то сматрати за несрећу и кривицу варошке господе, него ћу сматрати, да је то дете отишло у вилинске станове као у андерсеновим причама русаљка , к а л д р м о новосадска нећеш ми од сада бити ергава и вратоломна, него ћеш ми изгледати као лакиран паркет у салонима ротшилдовим; бикови с вашара, што људе убијате, нећу вас више критиковати, него ћу вас сма-

трати за Јупитера, који се некад у бика претворио, те украо лепу Европу, те ће ми изгледати, да Нови Сад није више у Европи; шајкашки бугери, иви ћете ми од сада милији и СЈајнији бити, та нећу вас од селе за бугере држати, него за дукатеинаполеондоре; с—шки поп Симо ни т«бе више дирати нећу, него ћу за твоје здравље читати „Богородице дјево", нити ћу те због оног венчања више секирати, јер веруј волео бих се и в е н ч а т и, него овде седети; поп Димитрина „Катавасиј о" и теби ћу од сада дати мира, нити ћу те кадгод у руку узети; кар таџијнице н овосадске, да сте ми бар сада овде да се картамо, те да ми времепрекартите, хоћу рећи прекратите; сада се кајем што сам вас толико секирао и увиђам да је паметније играти „фрише фире", него писати за нашу публику; „Н. листе" до сада сам те неколико пута можда мало у шали и увредио, ал' опрости ми, од сада ћу ти завидети, јер што ја несмем без кауције да радим то ти увелико чиниш свему свету на видику. Осам дана и 40 фор! Није мало ал' опет ми је милије, него да је обратно, т. ј. 40 дана затвора и 8 фор. глобе. Осам дана ! Та за стварање чатавог света требало је само 6 дана. Даклем, могао би се још један чигав свет, са (напетим) жабама и хрватском „Странком рада" заједно, створити за то време и још би преостало два дана! Шта би се и шта дало урадити за тих 8 дана: за 8 дана могао бих ја да нисам затворен, купити један кредитни лоз и направити „хаупттрефер"; за 8 дана могао би ми умрети какав чика у Америци и оставити 200.000 долара (шајна или сребра?); за 8 дана је ђена Павловић превео Змајеве „ђулиће" на мађарски језик; за 8 дана ће се обавити сви 75 избора на карловачки сабор и за 8 дана ће се усљед тога једно 20 учитеља — комуниста — бламирати; за 8 дана се поп Н никада трезнио није; за 8 дана је Грба-Лаза своју сермију прокартао, те му тестаменат носле ништа важио није; за 8 дана је мој пријатељ-ђока испросио девојку, венчао се и жена га оставила; за 8 дана је пробила вода насипе те потопила Сегедин; за 8 дана могао би „Стармали" добити 5000 претплатника; за 8 дана могло би код нас изићи једно 300 разних календара ит.д. Ал' кад су ме осудили на 8 д а н а ја мислим да би право било, да ме свакога дана у вече пусте кући, јер ја нисам осуђен и на 8 ноћи, дакле ноћу могу код куће провести, или ако им није право код куће, а ја ћу у читаоничкој башти или код беле лађе, или код Лазе и т. д. па би ја зором дошао опет овамо с ове стране браве. Аб.

С оне стране (не воде Саве, него) браве, Гусле моје, гуеле „Јаворове" Доведосте м' у нове дворове, На „шток" други, на вармеђски Парнас, Где сам ево Максим Задрин данас, Па с висине у песничком лету Гледим (кроз зид) по пшроком свету. Ал' не видим пријатеље, знанце,