Стармали

„ОТАРМАЛИ"

Већ све неке локоте и ланце, Ћ ма куда очи ми да мотре: Видим пута — (а не видим лотре). На прозори решетке су јаке А на врат ма све гвоздене кваке, (Но на мојим свега тога нема А мој стражар може и да дрема,) Мора бити у собама тима Да богатих људи много има, Те се тврдо забрављају врата Да се не би наш'о какав брата, Да се ноћу у собе увуче Новац отме, а људе утуче. Испочетка имао сам треме Али сад ми није дуго време: По божијој оној заповести „Сужном иди!" гости су ми чести. Па ми носе јела и цигара, „Пресу", „Дајче*, „Заставу", „Фигара". Тако бива све редовно д а њ у Ноћу спавам, правим бригу мању; Осам ноћи скратиће ми књига А д е в е т а већ ми није брига! Пијем вина свакојаке сорте, Браћа носе печења и торте, Долазе ми господа и госпе, Пре ил' после ручка — кад ко доспе. Свак се труди мени време скратит' (Не желим им те визите вратит'). Сад не гутам варошкога праха, Не покиснем пада л' киша плаха, Ни порцију сад не плаћам нцком, Не будим се пијаначком виком, По калдрми сад не крхам ноге, Нити газим баруштине многе, Једном речи: сад је све у реду, Сви ме овде пријатељски гледу, Ал' нешто ћу при свем том да запнеи: На уво вам поверљиво шапнем „Код све среће и све добре воље Свуда добро, код куће најбоље, За то жел>а из срца ми с' цепа * Далеко им њина кућа лепа!" Абуказем.

Београдска писма. I Драги м о ј С т ар м а л и! Могао би ја почети В 3дравствуј ! Ако си рад за мене чути ја сам хвала милостивом Богу здрав, које и теби желим да те ово моје мало речи затече," као што то њих хиљадама бербера, господе, калфића, практиканата, ђака, учитеља, професора, великих судија и совјетника овде код нас (а на сваки начин и тамо код вас) раде и што их је „Најновији Србскш Секретарг" научио и тиме би почетак био готов али гле збиља та и ја сам већ почео! Сад да почнем брисати, то не иде, елем нек оно горње ради „вечнога восиоминанија" остане, а ти буди ми здраво! Видео сам где се ти у твојој шетњи јадаш на

22. за 1879. 171

вашу публику да не иде у позориште а видиш код нас је то друкче, има их код нас који су ишли 5 — 8 пута у позориште да виде „слона" (т. ј. Пут око земље) и огуда се може увидети колико је код нас развијен укус, и да јако ценимо уметност и вештине, за још јаснији доказ навешћу ти говор једне наше Српкињице са нашим господичићем, којисам ја из прикрајка дочуо. Он. „Госпођице оћете ићи данас на концерат гђе. Јованке Јовановићеве (Стојковић)?' Она. „Не верујем да ћу ићи". Он. „А за што ако смем молити?" Она. „Знате, молила сам оца да ме сутра води у вел. нивару, тамо ће давати иредставу чувени Боско па би били велики трошкови." Он. „Али ја мислим гђце, да много више вреди чути г:ђу Јованку, него гледати једнога швиндлера." Она. „А каква ми је молим хасна од концерта? ако ћу да чујем свирање у гласовир, то знам и сама, а певање ? певање зна баш свако," али онаке вештине, што зна Боско, то ћете и ви допустити да су ретке. Мислим да сад довољно знаш каква је наша публика и како се понашала према поменутој вештакињи — она је свирала са пуио вештине и осећаја али пред празним клупама и већином глувим ушима; а Боско? њему је код вас било добро на њему је и овде добро ишло. Да збиља, ти можда и незнаш каква се овде важна промена догодила. Да није пало министарство ? — Није. Да се није Кара-Пера одазвао позиву смедеревског суда (вид. Срп. нов. бр. 50) и дошао да се брани ? Није. За цело тешко би погодио ту важност, дакле знај: „преместили смо старе пијаце које су нам већ толико година незгодне (!) и донели смо их пред народни музеј и вел. школу. Питаћеш зашто баш ту? Е то има својих разлога, оће да се постигне велика олакшица, тако је на пр. да странцима олакшано да не морају ићи у музеј (те да моле г. г. послужитеље) да виде старине, сад ће их већ доста и у путу наћи у виду: старих дипломатских фракова, — подерапих капута — искрпљених препотопских ципела и цилиндера — скрјаних точкова — разбијених корита — прокисли краставаца и усмрделих бундева; нриродњаци (филозофи) не морају да се муче по екскурзијама, јер ће имати увек на близу першуна шаргарепе и маунаста биља; филолози имаће врло згодне прилике за штудије језика док се сваде две земунске пиљарице; за хемичара, који тражи кисика и гушика биће увек спремна два три бурега покварена кисела купуса; статистичар моћи ће да броји колико има лењиваца и долгорукића; иравник да штудира правно стање и одношаје кад се сваде господа жандари и пекарски шегрти; математичар да рачуна колико су нас нреварили касапи кад у место оке меса дају нам само три литре и да онда математички докажу, даје свуда тако и да то мора бити, дакле излази јасно на видик да смо добро учинили што смо их овамо донели, а о злим последицама, то јест о оним које су имале бити добре писаћу ти идући пут. За сада остај ми здраво. твој к. к. *