Стармали

„стармајш" број 29. за 1879.

231

Сагни гдаву, ђувегија Јово (па не гледај што ти је невеста ружна и матора, само кад има доста новаца). Волем Раца, коме име Аца (иева један мађарски господин у Пешти Аци Зубу). Зелен сокак потопила Сава (ал на пострадале нико не купи прилоге, као на Сегединце што се купило), Дика нлава на срцу ми спава (место да иде у кујну да кува ручак). Иде нхором ајзлибан (ал' само још немаконцесије). А-б. Допуне к српеким песмама Које се најрадије певају Устој, устај, Србине ! . . . (Ту песму употробљава комшија Шваба обнчно, кадгод п. Н. заспи на свечари). Зар је тако јело . . . (певали су негда благодјејанци кад им се изнео плеснив купус да ручају). Благо нама тицама . . . (догод траје која мрака у диспозиционом фонду). Ах тешко је умрети кад ништа не боле . , . (до душе незнам, нисам још пробао, — ал мени се чини да је много теже умрети, кад човеку грчеви хоће кости да поломе). Боже спари ко за кога мари . . . (или: „коза купус мари". — (Ову песму ко одпева доби1хе од Бисмарка грошић). Да је мени што ј' у цара благо . . . (опет се неби претплатио на неке извесне листове). Сад ја видим да но вољи живим . . . (певао је летос мој комшија Лука, — кад му је жена била у Бузјашу). Родила мајка шепртљу, шепртљу . . . (ово мора да је најдивнија песма, јер ни која друга не може човека тако да опије, као та). Пусти, Боже, све громове твоје ! . . . (ал гледај што пре да не буде понеари). Еј мене нема у ето седам села ... (па ни у самој Руми. — Пева „Отармали" видећи да мора крајем ове године престати. — Ал то нек вас ни мало нерастужи. Та остаће вам „Турски Народ",остаће вам „Недељни лист", остаће вам „Темишварски Гласник", а ако вам Бог да среће може се излећи и још што ново).

Дороженство, „Дорожепство /" — Каква је то онет нова реч ?! — Нова богме. Јер је нова и ствар, коју означава. Дороженотво се појавило у „Недељном Листу* и то у подлистку броја 27.

„Стармали" излази 10., 20 и носледњег дапа у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогипу 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Дороженство (по имену потписанога изумача) зове се то, кад ко напише четир ступца подлистка, а сам свети Петар, кад би се сишао с неба, не би могао погодити шта „Дороженко" управо хоће, а шта неће. Говор је канда о томе, зашто наш народ нерадо чита оригинале српске. Дороженко налази узрок у томе, што је наша критика врло блага, те пропушта слабе ствари; са тога се публика онда одпади и од бољи ствари. То је један узрок. Други пак је узрок, што је наша критика врло строга, тражи само мане, па неће почетника да потпомогне, — као доказ томе наводе се „Огњани," „Мите" и „Абердари* које наша критика тако олако пропушта. А нротиван доказ томе је „ђорић", коме се неправо чини. Трећи је узрок томе тај, — што ми управо и немамо критичара. Ово цело „Дороженство" носи на себи наслов: „Лсевдо-књижевници ." — Е сад ко су тл „Псевдокњижевници" Дороженкови. Да ли „Огњани", „Мите" и „Абердари", који се пропуштају? Или „ђорики" којима се неправда чини. Или су то критичари који су благи, — или критичари, који су строги ? Или они ваљани критичари, којих немамо, — или је то, боже, оирости, „Дороженко" сам? Еле свакако вредно је господо моја да узајмите од каквог берберина тај број „Нед. ЈГиста" (јер бербери га највише читају, — зна се и зашто), — па да се сами својии очима упознате са дороженством", — а то с отим више што „Дороженко" има и хумора и ироније. Н. пр. он се таки у почетку свога чланка извињује што пише у лист г. Јаше, али, вели, то чини за то што се бојао да неће на другом месту наићи на тако самосталног уредника („у књижевним стварима", — и то је додао.) Осим тога је љут што име Штеријино не звучи тако као Шилерово (макар да се оба почињу са Ш). То је све за то што су људи сада „деликатнији"; а на такав начин вели, не дођосмо никада до српскога Шилера. (Даклем чим постанемо мање „деликатни", одма ћемо стећи Шилера. — Добро је кад знамо шта треба да радимо. При завршетку свога чланка „Дороженко" клекне и помоли се да „што пре усане море странске књижевности (да враг однесе све Шилере, Шекспире, Гогоље, Тургењеве и т. д.) а наша „адица" (оригиналних дела) „да постане" — шта мислите шта ? — да постане „ сувом земљом !" А ми се надамо, да ће и бог узети све то за шалу, и да се неће пожурити да услиши молбу „Дороженкову". Заувочупенко.

Приповетка „Судбина једне ноћи" свршиће се у идућем броју.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића 5' Новом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змајг у Београд. Претплату иак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.