Стармали

262

„СТАРМАЛИ" ЕРОЈ 33. ЗА 1879.

— Од госпође — то је доста, од госпође управитељке — шта ? — То је сувише! потврђиваху ђаци; па у џаку а ? — Разуме се — иначе могао би побећи — шта? — о ја сам промућуран! хвалио се 3)ура, па онда поче причзти о томе, од кога зеца носи и коме га носи. — Целога пута нисам џак одвезао — то је доста, шта ? заврши своју приповетку. — А није вам утекао ? упиташе ђаци. — Ај, ај, како ће побећи, кад је џак везан — Дозволи, да одрешимо џак да га видимо. — А не, то не сме бити! Џак се неће одвезати. Али ако господо баш хоће, то могу опипати то је доста, шта ? 1)аци се смејаху и пипаху зеца у џаку. После кратког времена изиђе ђура на поље. — Браћо ! рече Драгутин; хаЈде да ђури метнемо у џак место зеца оног мачка испод Фуруне! Предлог би једногласно примљен и пре него што би избројао пег, био је мачак у џаку а зец везан добро и сакривен иза келнераја. У то дође ђура и седе опет за сто. ђаци се једва уздржаваху од смеја. — Ај, ај, а што се господа смеју? упита ђура. — ПГта, зар ти ништа не знаш ? рече Драгутин. — Ја — ништа ! — Читали смо, да ако данас какав странац дође у варош после шест сати у вече, па ако се тамо вадржи до седам, па макар да је и из најближег села, одмах ће се променити у магарца ! — Ај, ај, у магарца ? упита уплашено ђура. — Сад је већ пет сати, рече Милан. — Чуј Ј)уро, у магарца, то је досга, шта ? рече други. — То је сувише! рече ђура, прекрсти се, испи чашу, узе џак на раме, па је готово трчао. * Т)аци осташе весели. — Сунце се већ растајало са красним пределима и позлаћивало је врхове дрвећа у Љубогају. Милан дође до прозора, па тек што погледи на друм, викну: — Браћо, ево га ђура трчи ! И зацело ! ђура је трчао натраг што је игда могао брже. — Шта ли ће рећи? питаху се ђаци. ђура беше већ. ту, блед као смрт. Како уђе одмах отрча пред огледало. 1)аци га опколише. — Шта је то било ? питаху. 1)ура седе за сто, а капље као грашак брисаше са чела. — Ај, ај, поче уплашено. Тако ми бога, у мал што нисам постао магарац ! то је сувише, шта ? У том пипну се за главу, као да се опет увери. 3)аци седоше око њега. — Дођем у варош, поче 1)УР а ? одем код господина председника. Куцнем на врата — то је доста, шта ? Господин председник виче „унутра" и ја уђем. -— Ја се клањам, он такође — што ја више то и он више. Ја кажем: милостива госпођа управитељка ј шиље евовде у џаку зеца — при том спуштам џак

на земљу. — Он се смеши — ја тако исто —• одвежем џак — избави нас от лукаваго — прекрсти се 1)ура, па страшљиво погледа око себе. — Ја одвежем џак, а из њега место зеца искочи — Искочи —- поновише ђаци. - Искочи — мачак. То је доста, шта ? — Мачак ? То је сувише ! чуђаху се ђаци. — Г. председник се насмеја, ја сам стајао као опарен. — Мислио сам да се мени омеје, па од чуда питам га : мидостиви господине да нисам магарац? А он — А он — питаху ђаци. — А он каже да — јесам. 1)аци ударише у гласно смејање. — Избави нас от лукаваго — крсти се опет ђура, али пошто се опет погледао у огледало, мало одахне, иа настави опет; — Од стра био сам сасвим изван себе. Г. иредседник је то опазио. Кажем — г. председниче јели ово истина ? и чекам одговор Г. председник се поче још јаче смејати — ја сам сав дрхтао — то је доста, шта ? Нисте, рече г. председник, — или управо јесте. Милостиви боже — јесам? питам Идите, чичо, рече г. председник, неко вас у Л.... добро напалио. Место зеца метли су у џак мачка. Ја се кунем и преклињем да сам својим очима видео, кад је госпођа управитељка турила зеца, а не мачка, а целим путем нисам џак отварао —• то је доста, шта ? Он је вртио главом, ја такође, што он више, то ја све више; на послетку увати мачка, гурне га у џак, веже га, подигне га на моје раме и рече ми: идите, драги, кући. — Ја изиђем и потрчим што игда могу. Али мира нисам имао; не знађах шта је управо с тим магарцем — јесам ли или нисам. Иза вароши сретнем Јована из Л. и питам. — Куме, јесам ли магарац или нисам ? — Јован се насмеје, бог зна шта је мислио, и рече: јеси! Мени је било, као да ме је гром ударио — то је доста, шта ? Потрчим што јаче, и овде сам се у огледалу уверио — Уверио ? смејаху се ђаци. — Да нисам — то је доста, шта ? ђура мало одахну, и пуну чашу испи на душек. 3)аци поручише другу. — Али погледај опет у џак. да ли је и сад тамо зец или је мачак, рече Јосиф. — За Христа бога не — одговори ђура. ђа г ш почеше певати неку песму о магарцу, а ђура опет изиђе на поље, као да се још боље увери је ли магарац. — Брзо браћо ? викну Драгутин, зеца на место! И у највећој брзини турише опет зеца у џак а мачка пустише. !ђура уђе и кад испи чашу, мету џак на раме па оде у ЈГ.... * После красног дана дође још красније вече. Бар се то вече господину управитељу јако допало и за то изиђе у Љубогај на пиво. ђаци се већ спремаху да иду.