Стармали

„стармади" број 33. за 1879.

261

Ћ.ира. Бога ти Опиро, јеси л ти осигурао твој живот код каквог осигуравајућег друштва? С п и р а. Ја сам о томе мислио, али сам се бољем дооетио. и р а. А шта си ти то проесапио ? С п и р а. Ја ћу послати дру Пејичићу 100 Фор. да изда његове, Побожне жеље христијанске у којима се предлаже, да се и у нашу цркву уведу оргуље. В.ира. Па зар ћеш онда бити осигуран? С п и р а. Та ено он каже у позиву свом, да ко би желео да се поред његовог (Пејичићевог) имена обесмрти нека му пошље 100 Фор., а то је јез>тиније, него плаћати осигуравајућем ком друштву по неколико стотина годишње.

ђура са зецом, (Чешка хумореска). „Весело срце, ноловина здравља". Чешка пословица. Било је у половини августа. ђаци беху о распусту већ код својих кућа, у цепу било је опет пара, с тога је и срце било весело. У Љубогају код X.... — а ргороб, а да ли знате ви шта је то Љубогај ? Између X.. . и варошице Л.... стоји шумица и у тој шумици крчма, коју су звали „стрелиште", а доцније кад се тамо више није пуцало и гађало у нишан, договорише се обитаоци и вароши X.... и варошице Л.... да ово своје ,,средиште" прозову Љубогај, па тако и би. У крчми овој је како ваља хладан подрум, у том подруму лепо и хладно пиво, а крај тог пива ђаци. Све сама весела чељад ! Милина је слушати их, кад онако расположени загрме „Саи<1еаптз 1§1<;иг а , или кад одпочну дивну химну „где домов мој!" — Ја не знам шта је то, рече једанпут ђура,

али кадгод чујем да певају ову красну песму, ја бих увек плакао као мало дете; увек ми се онда чини као да сам у цркви; то Је доста, шта ? Али већ видим да многи питају ко је тај 1)ура ? Он ће сад доћи, па ћу вам онда казати, јер ено већ га видим како иде друмом из Л.... у X.... а обично се овде сврати, да се мало подкрепи. Једанпут га је један од ђака назвао ,,Л—ском поштом" и то му се тако допало, да кад је ко хтео да му поласка и да га развесели, требао је само тако да га назове. Наиме, ђура је био општински „скоротеча" и Л—ска хонорација по љему је слала своје најважније ствари у X.... Он се овим својим звањем не мало поносио и обично је свој говор свршавао набрајањем хонорације на прсте: „господин попа господин судија — шта ? — господин управитељ то је доста, шта? — госпођа управитељка, то је сувише?" ђура је имао једину ту ману, што му је добро пиво јако пријало, или, како је он говорио ,,што иде у капелу" (тако је он звао крчму), и имао је тај порок (управо врлину) што је свачему одмах поверовао и није никад дуго лупао главу питањима: за што је ово или оно, а нарочито кад му ђаци што кажу — та они зато уче, да много знају и да све разуму. Један од ђака свршио је већ некаквих петнајст латинских школа — а то је доста, шта? Па како је он волео ђаке ! ПГто су намислили, то им је он већ учинио. — И ђаци су њега волели и често су га дирали и шалили се са њим. Данас је такође ишао у X.... и то у највећој хитњи. Послала га је госпођа управитељка — то је доста, шта? А послала га је са зецом у џаку. Сачувај боже да ко помисли, да га је она метла заједно са зецом у џак, не — него она је пред његовим очима метла у џак живога зеца и рекла му је, да је зец жив и зато да џак никако не отвара до X.... јер би му могао побећи. ђура обећа да ће се владати по налогу и похита у варош, да што раније сврши тат п >сао. Џак никако није отварао — а то је доста, шта ? Али, будући је хитао, то се подобро и ознојио. Топло сунце није никако хтело да се над њим ражали, него је палило, како само у августу може бити, кад наступе „пасији дани". ђура обриса зној са чела, па стаде пред прозор од крчме. — Да уђем, или да не уђем, премишљао је, а — Уђи ! рече неко иза њега. ђура се окрете и пред собом виде ђака Јоси$а, који га већ гураше у крчму. — Добро нам дошао, ђуро! викаху ђаци из крчме. Хајде само овамо, има и за тебе места. ђура, који је сматрао за велику почаст да са ђацима седи, није се дао двапут нудити. — Крчмару, пиво ! била му је прва реч — П1та то носиш ђуро ? упиташе ђаци. ђура пусти џак испод клупе, па са врло ученим лицем рече: „Зеца — то је доста, шта ?" — А од кога ?