Стармали

УМРЕ НАМ И СТЕВАН БРАНОВАЧКИ!

И ти склопи своје увек будне очи! Опет паде звезда наше мутне ноћи! И ти скрсти руке неуморна рада^ Кад у њима лежа многа наша нада! И то срде ? што је за род само било, Врело тако топло, сад се заледило! За чуварем туже наши рукосади, Отарче^ накогсусе углсдали м лади! Кад је српска слога са млакости бо'на Ми спуштамо у гроб нашега Катона! Млади губе узор старачка поштења И то баш у доба горка искушења.

Па шта ^емо рећи на растанку с тобом? — Остаљемо дуго над тим дичним гробом; Врлима се увек једна речца дала^ Ова срца^ сва уста ускликну им „ХВала!" А гробови на то увек нешто зборе_ Ја из твога гроба чујем проговоре: „Који правду браненек немају страха, Борите се, децо, до последњег даха!" То гробови рекну^ па онда за^уте, П' онда само мотре наше даље путе, — Земљица ти лака, дико наша стара! — Ја и у твом гробу још видим чувара! з.

За рдништво одговара 1. ИајевиЋ. ; година ТРЕћА 03ДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИБА

ГЛАБНИ САРАДНИК УНОВОМЕ САДУ ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ АБУКАЗЕМ. т 10. Фебруара 1880. види НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.