Стармали
30
„СТАРМАЛИ" БРОЈ 4. ЗА Ј 880.
Љубав ж креч, Ал' је богат чика Јова Из Госпођинаца Двајест хиљад' има, веле, Готових новаца. Па ће све то наследити Једна дивна зверка, Ко је „вициг" погодиће Да је — красна ћерка. С тога силни просиоци Окупили бабу Ал' се 'ћерка заљубила У једнога Швабу. Свако вече скоро Јова Вечеру је дав'о, Па је било међ гостима И то Швапче плаво. И докле је друштво друго Вечерало, пило, Љубило се Швапче с цуром Јест, тако је било! Тако једном по вечери А Шваба изађе У побочној соби цуру — К'о обично — нађе. Љубили се, диванили, — То не смета ником Ал су брзо прекинути Неком лармом, виком .. . „Није тако у „Застави" — Чика Јова прети У осталом видећете, Сад ћу је донети !" Узе свећу и у собу Упути се клету, Драга врисну, драти незна Да је жив на свету. „Краце дих нихт умсонст, Михл, Дум хинтер ден орен НЈпринг' дурх'с Фенстер, хох ист ес нихт, Сонет бин их Ферлорен!"
„Донерветер!" Михл виче, Ал није иначе, Кроз отворен прозор мора, Сирома ла скаче. Скочи Михл — чу се за њим К'о пљус од таласа Запао Је бедни Шваба У креч до појаса.
ђ. С.
Ш т
е т а.
Покојни архимандрит Кипра Стануловић прозове Јову богослова да му протумачи 2 псалам Давидов. Јова устане и прочита: „Вскују шаташасја јазици и људије поучишасја тчетним," па незнајући шта значи гурне једног богослова пред собом: шта је то ? запита га. Као што му овај дошану, тако Јово одговори. „Што се шетају језици па праве људима штету 1" У школи настаде грохотан смеј а покојни Кипра се ухвати за трбух и рече у смеју: „Право синко, да се и твој језик није шетао, неби ти штете направио, јер тије ето с тим одговором секунду
донео.
Ришко.
Гди је рај. Пита Перка Свога Цветка — Твој рај гди је ?" „Мој је онде „Где теб' није!"
К. К.
Књижевни оглас. Господар „Савва" из ца отвара претплату на дело: вечити робијаш или живот и економија љегова. Ко је дакле вољан да научи како се може стојећки јести и спавати; како до колена блато по авлији газити, а незавалити се; шта ваља радити, кад се кола заглибљена до осовина у авлији замрзну; шта ли с месом, кад који вб скапа (н. пр. ићи у Н. С. па купити од тамошњих касапа крви те правити „кобасице" па продавати их); како се на голубове пуца а теле убије; најпосле ко је вољан да научи: како може човек поред сто и више ланаца земље без и једне бразде посејаног жита остати нека се на ово дело претплати. Здравко.