Стармали

130

„СТАРМАЈШ и БРОЈ 17. ЗА 1880.

Шетња по Новом Саду, ХШ1. Ја баш седим па штудирам тариФе од локалних лађа за Камениду и кад су ме оне силне циФре у колико сати иде која лађа — тако умориле и забуниле, да ми се сва соба окретала око главе, а дође писмоноша, и донесе по обичају гомилу писама и новина. Но, хвала богу, помислих у себи, сад ћу се бар мало разонодити читајући прилоге за „Стармали* и песме за „Јавор". Но први лист, што га отворих бсше позоришна цедуља некога Темишвари Лајоша, који се сада бави у Сомбору. Цедуља је истина на Мађарском језику, па како сам и ја некад ишао у мађарске школе, то знам нешто натуцати мађарски и могу вам од прилике превести ту цедуљу на српски, она гласи: У С о м б о ру „Ловачким рогом" сазвани и уловљени Зако -вани Мађари дају укорист Фонду за помађаривање Срба у четвртак 12 (24) јуна, управо пред Видовдан, дакле у славу Вуку Бранковићу е1 Сотр. „Обзор ^ишну преставу: Сомборски мученици. Локал преставе: А рена (под нос?) Даваће се само први акт (прелажења у Мађаре, а крај и катастроФа ће нам већ доћи после.) Злодјејствујућа лица: Егет^з АтаДео иг. В1гуа1б2ку 2ако Маја игпб". 2а^о МПап иг. 2ако бгашИ кхбазгопу. БгакиШз Рајо иг. (Особе ове с тога нисам превео, што су их Мађари већ превели — на своју страну.) Идући пут престављаће се: II осле 200 година. (ако нас дотле буде трајало.) Куота4о44 ВШегтапп Шп4огпа1 2отћогћап Хетезуагу Вајоз 1§аг§а1о Ве1уо§. а4;а1 Ље!; У цедуљи на више места отоји „игпок" „игак", урнек је узор, какви треба дабудемо! а „урок" је сигурно због тога, што нас волу, па су нас хвалили, те у р е к л и. Кад сам прочитао ту позоришну цедуљу таки сам пожелео да ндем у Сомбор да видим те у р н е к е и у р о к е, али ћу се претрпети, док буде готова жељезница до Бољеваца, те да најпре одем тамо и наберем тр а ве од урока да ми се нађе у невољи. За сад дакле нећу ићи у Сомбор, него остајем у Новом Саду, та имамо ми и у Новом Саду доста урока и урнека, па чуоги ш <Не Гегпе зсћ^е^еп? Наше урнекиње шаљу своју децу на науке, хоп, хоп, хоп, калуђерске руке. Није прошло —хоп, хоп, хоп, није прошло — цуп, цуп, цуп, — ни година дана, а наше Српкињице заборавиде и српоки се прекрстити

у језику заносе на мађарски, испод пазуха носе немачки и мађарски зборник, у српску цркву не иду,. православни катихизис не уче, српска им се историја не предаје, пренемажући се преврћу очима као да су и оне калуђерице, па је ли чудо кад из таке школске деце буду после — „уроки" и „урнеки"? Сомбор дакле нека пружи руку Новом Саду, нека намигне левим оком на њега и мане руком говорећи в Знамо се, своји смо!" На дневном реду су данас школски испити и деца сад с бригом лежу, с бригом устају, јер и они сад имају да лупају главе, како ће се то живити и кроз испите провући, јер су данашњи педагози и школски људи све могуће науке уосновне школе увели, само још што се не учи како се граде жељезнице и ћуприје и како се измишљавају телефони , ФОнограФи и барут, али ако тако и даље узиде, увешће се и то у основне школе, камо полазе деца од шест година. На испите дечије никад не шкоди отићи, јер човек може увек нешто да проФитира. А кад други људи могу том приликом што да науче и нађу по штогод што је за њих добро, за што неби и „Стармали" што научио и за што се не би ту нашло по штогод, што је за „Стармалог" добро ? Тако је било разговора о томе, како има човек две врсте мишића : који с нашом вољом раде, и који се без наше воље (сами од себе) покрећу. Кад учитељ запита дете какав је мишић наше срце и кад дете лепо одговори, да је то мишић који себез наше воље миче, запитаће неко из публике: А зар ти немаш воље, да ти срце к у ц а? Другом приликом питао је учитељ разлику у четвртом падежу између живих и мртвих ствари мушкога рода и према томе запитаће, како има реч „3 е м у н" четврти падеж, на пример : ја сам видео — —, дете брзо дода „Земуна". Учитељ одговори да није добро, само ж и в е ствари имају оно „а". „Па мени мој отац каже, да је Земун живо место!" одговори дете у своју одбрану. Таквих ствари има у школама много, али ако ћете о томе да читате претрпите се. док изиђе књига „Из дечијег света" од Чика-Јове Змаја. Аб. Б у к в и ц е. п. Патријарх. — Ево шта „Турски народ а у бр. 31. разређеним словима пише: „Не отимајте се за патријаршески престол, за стотинама хиљада новчанога прихода, него се отимајте за услугом и заслугом, коју треба пре свега да чините пуни пожртвовања орпској православној цркви*. Послушати. — Добро ће бити, ако Анђелић послуша то, што његов лајбжурнал говори. Види: „Патријарх." Пропасти. — Питајте поп Куку, он ће се сећати избора. Пиво. — То је најздравија вода у Новом Саду.