Стармали

131

Панчево. — Ту је компоновао Јенко ону познату песму: „III то ћутиш Србине тужнн?" Пешта. — Кад је наоељена и подигнута, рекошс онда: ,Буди име Пешта!", и тако се и данас зове „Будимпешта". Песници. — Види: Печурке. Печурке и(песници). — Расту у великом броју и тамо где не требају; шеширимјеобично клопав; има их и шкодљивих. Добро би било ди им се број умали. Печурке се разликују од песникау томе, што су печурке биље, које нема свога лист а, а напротив п е с н и ц и нађу себи л и с т. Парада. — У Београду свакидањи посао. Пенџер. — Тоје оно, што је она девојка разбила кад је тргла ђерђев и хрватски младенци, кад су тргли камење. Пакао. — Дуванције су тако страсни људи, да они и у паклу насладе налазе, тако н. пр. они радо заграбе и у паклу — дувана. Пити воде. — То је нека старинска и већ заборављена реченица археолози држе, да би ваљало тражити у каквој сомборокој или сентомашкој архиви, можда би се ту могло дознати, шта те речи значе и како су се употребљавале. Пиштољ. — То је онај сапун, којим мађарске аристократе перу своју укаљану част. Пастир. — Кад чуваи пази своје стадо зове се чобанин, а кад га занемари онда се зовепас т и р. Има и архи-пастира. Поп Кука. — Е у к се звао онај путник, што је обилазио цео свет, а поп Кука је онај путник, што је (пред избор) обилазио цео срез. Обојица су — као што је познато — пропали. Предика. — Има доста добрих предикатора, али што поп М. предикује, то је штогод нечу ве но! Аб.

Нов речник. (Исправљен у логичном смислу.) Родословије. (Клепетање). Натриум. (Хеглова ФилосоФија). Б а нсто л. (Загреб, — у неком смислу и Пешта). П а л и л у л а. (фидибус). Пролетаријат. (Комарци и мушице). Бригадир. (Учитељ са мало плате, а много деце). Калдрма. I ^з емЉ0Т р есени ј е ^ Долдрма. Ј 4 г Ј ' Загоркиња. (Куварица кад је заљубљена). Самарјанин. (Кућни пријатељ Марјанов). Делиблато. (Уредници, којима Пешта помаже да могу своје листове и поклањати). Л а ј и к. (Псето на ланцу). Антипатија. (Антина жена). Терапија. (Песма: Редом, редом, Рајице). Лапалије. (Миђарске новине). Посредни данак. (Четвртак). Катарка. (Марама за џеп).

Боои црнокоси. Слушај звуке моје харФе ; Свака жица чисто јеца: Коса ти је тако црна Као нојца без месеца. Слушај звуке моје харФе, С меким звуком звук се слива : Коса ти је тако мека Као свила и кадива. Слушај звуке моје харфе; Нек ти срце дирну до дна: Коса ти је тако густа Ко дубрава непроходна. Слушај звуке моје харФе, Она теби ништ не таји : Коса ти је тако дуга Као — моји уздисаји. Кад погледим косу твоју Каква ли је — колика је, Увек мислим, — увек мислим — Пошто ли си купила је! ?! А.

Ој тато мири, мири . . . Кад се нађу два Цигана, (Макар колко из далека) Један другом неће рећи: Ја сам одуд, — ти из прека! Нит' се један другог клони, Нит' се један другог плаши; Један другом руку пружи: „Здраво, брате, ми смо наши!" Кад то видим, кад то чујем Заштрецне ме лева страна, Па мом белом брату шапнем: „Што смо гори *) Један од на четрнаест. *) Последње две речи нпсмо могли прочитати. Мора да су две три капи воде на њих пале, па се мастило разлизало. Слагач. На позорници. Једном престављаше у К. нека позоришна дружина „Бој на Косову." Но место вина налије послужитељ у пехар кнезу ЈТазару — петролеума. Све је ишло добро, но кад дође до оног момента да кнез предаде Милошу пехар, овај га натегну, но у један мах га тресну о земљу, те онако јуначки повика: „Хвала ти царе на здравици, ал не хвала на — петролеуму. " Б. К. Курјачки.

*