Стармали

132

ћира и Опира. Иира. Шта је то канонична визитација? Спира. То 1е негда било, кадсевладике дигну да провизитирају своје стадо, иде-ли све по захтевима православља. — То је негда било. Иира. А сад? С п и р а. Сад би требало да се канони дигну да провизитирају неког владику, како стоји са његовим православљем.

П у С Л И Ц е, Што се тиче утеловлења граниде, многи би се одушевљавали за то утеловлење, само кад се та реч не би свршавала са „ловлеае." И то нам се не допада, што се говори, да ће се граничари предати матери земљи. (До сто врага, та то мирише на партецетл). Кнез Милан је сјајно дочекан у Бечу и од самога народа, који га је у пратеру одушевљено поздрављао. Бечке новине држе, да се српски кнез морао на то јако и з н е н а д и т и. — Не он, него сте се канда изненадили ви, ХеИаш^бзсћгеЊег-и, који једно сејете, а сасвим друго ниче.

Давид је ^бацио камен, па убио Голијата. Мађари су још вештији; они бацише Давида, па расцепаше хрватску народну странку.

Продане душе трубе за Анђелића, да је то „в елики човек." Мора бити, да је и широк, — кад је кадар онако с ногу за доручак појеоти — цео овогодишњи сабор.

Брудер Јаша даје сам себи сведоџбу, да је важан човек, велећи, „зар ме нисте ви сами моловали по новина." (Истина је, ми смо га моловали једанпут у „Јавору" и више пута у „Стармалом," не знамо, на које се моловање провоцира).

У Панчеву један дрвар оглашује, да продаје горена дрва. Многи му долазе и питају, били их дао за потрошене новце.

Полумесец са звездом опет је пропевао. Та песма прави велику сензацију у Београду. Да знам турски, баш би је превео на српски; особито ону последњу строфу: „КалиФа селам чок, „Кавга јок: „Папуча пазар, „Вир-вар!"

Пошто славна конФеренција не зна куда ће са Јањином, — или да је да Грчкој или да је остави Турској, — то молим да се Јањина мени преда; ја је рекламујем као евојину. Јања из Карловаца.

За Лззу Костића измислили да је дужан три дуката за стан и за слатко, којим га је гостољубиви домаћин частио. — А шта ће тужан бити, док му „Видело" пошље рачун за горко, којим га још непрестано части.

Анђелић био о Дуовима у Земуну. Па се ништа и не хвали. (Лепо је то кад је човек скроман!)

Питалице, 1. Како може човек бити у Новом Саду, ау исто време и у Каменици. Кад у Новом Саду уђе у лађу „Каменицу". 2. СаФир пита: Које је прво источно питање? И одговара: л Адаме, гдје си?" 3. Шта је то детелина? Женско дете, коме је име Лина. 4. Ко је Јаша? Онај који јаше (на диспозицијоном коњу). 5. Ко је свуда најсјајније дочекивао Германа у његовом путовању? Црквењаци, јер они су палили у црквама свећ е. 6. У чему се све новине, ма биле које политичне боје, слажу ? У позиву на претплату. 7. Какав би живот хтео владика А—ћ проводити ? Патријарх алан живот. 8. Шта је логика? Кад брудер Јаша у подлистку „Нед. листа." брани Вука Бранковића да није био издајица него поштен човек, а на другом меоту у листу назива неког дописника „Заставиног* Вуком Бранковићем и издајицом. 9. Шта су то привилегије? Оно што се привије па легне у сандук. Аб.

Рече Јаков Рече Јаков ко непришедшем јему Сербом: „А 72 хиљаде Фр. вреде више него сва данашња црквена школска автономија." Оно истина, и Јуди су вредили 30 сребрњака више него цео Христос, — али овом приликом морамо признати, да Јаков има право, јер данашња автономија не вреди ни луле дувана. (Само што ми не тежимо за данашњом автономијом,, него за онаком каква треба да је).