Стармали

186

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1880.

Стани Абу, — стани Абу, — Абуказем брале, Ма да мрзиш, данас мораш слушат' мало хвале. Не тушти се, не мршти се —- ја не знам за претњу,Ми славимо данас твоју педееету шетњу. Што год има Фрушка гора намастирска вина У једној би чаши данас диго' од милина, Диг'о бих је да је види цео српски свет, Све би теби наздравио: колко канљиц' толко лет, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал хуморној „Стармаловој" дики; А та би ми чаша вина тако слатко иала, К'о што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол'ко нам ти разбијаш бриге и болести; А бркове обрис'о би тако на тенане, Ко што брише Абуказем наше готоване; Па би јоште поиграо од усхита сама, К'о што игра многи кривац под твојим шибама. Ал манастир није вино никад радо дав'о, То је вино калуђерско аутономно право. Зато ћу ти наздравити пуним срцем жеља; Да ти бог да среће, здравља, воље и весеља! Да нам будеш увек тако, као до сад, свет'о, Да нам будиш лепшу зору, ко најбољи пет'о, Куд год пош'о, куд год иш'о, нико ти не смет'о, Дуго нам се, много нам се, Новим Садом шет'о И што срет'о Све то Мето На своје решето Прорешето све кукоље, који нас пропасте, П' онда срет'о све дивоте — да ти коса расте. Ја ти данас ево пружам овај бокор жеља. Све у име твоји стари, добри Пријатеља Шетња по Новом Саду. I. Дописник „Пестер Шмокљанов" из Добринаца почиње у бр. 237. тога Фамозног листа свој допис овако: „Дивите се храбрости мојој! Без Фокоша и револвера, но само кишобраном својим наоружан пропутовах неколико српских места у Срему." Ја не знам што се „Заставин" дописник чуди тима речма пештанскога чивучета, кад је он сасвим логично и практично казао : Он је научио ради овоје личне сигурности по Буда-Пешти носити фокош и револвер, јер као што сви знамо и читамо по новинама, у Будапешти се сваки час догађају у по дана туче и убијства, крађеи разбојништва, те је сасвим наравно, да се онај који

је то увек пред очима имао, чудити мора, кад дође и прође кроз који крај, где тога нема и где може мирно и здраво без Фокоша и револвера путовати дању и ноћу. Фокош и револвер, ти измече новинарско, треба теби у вацкој улици у Будапешти, кад сретнеш Бартока и Верховајију, па кад се онако журнилистички достојанствено поздравите, као што ви већ то умете, и као што чините целој Европи на радост, а вама на дику= У нашем китњастоме Срему нема хвала богу јунака од струке Рожа Шандора, Раткајије Мадараса и како се већ те делије зову, а све кад би их и било, дописник „Пестер Шмокљана" јо знао зашто није понео Фокоша и револвера, јер фокош има два краја, а револвер се истина од остраг пуни, али се може случајно и од напред отети. Кишобран је обично много невинији и мекши, а донекле и чуза (мал' не рекох чива) да се какав м о к а р брат још већма не покваси. Што онако подло и гнусно наше православне свећенике у Срему опада, томе се такође не смемо чудити, кад то чини који потомак оних људи, што су Христа распели. Јер кад су онда нашли мане највећем учитељу вере, љубави и морала, за што се и сада неби камењем бацали на обичне смртне људе, којисеусуђују неодобравати чивутско к а ј и шар ство? Други опет богаљ, некакав пештански „хаускнехт" у ,Фигетлен свињлапу" бр. 236., пише о текелијним потомцима, како су немирни, како су непријатељи мађарски, како агитирају и т. д., те додаје примедбу: „Жалосно је то, кад видимо у нашој средини непријатеље наше, где се образују и живе." Па ко је томе крив, што се образују и живе текелијанци у вашој средини ? Зар нисмо ми тражили и тражили, да се пусте наши потомци из Пеште на друге универзитете? Зар нисмо годинама радили на томе, да се дају ручне штипендије, те да синови наши о текелијном трошку иду у Беч, Праг, Грац, Париз, Берлин и т. д. можда би и тамо могли што научити, а не само у вашој Будакпешти? Па ви сте онда, ви чивутски новинари, писали против тога, ви сте желели, да текелијни питомци остану у Пешти ! Још није доцкан. Заузмите се сада да се допусти оно, што смо ми захтевали, радите на томе не нама за љубав, него вама самима, не би ли се у „гринебаумгасе" чуо и ваш „жагор" и ваша „вика". Влада ће вас слушати, као што вас Је и до сад слушала, само ви „Пестер-л у ду ј т е" и „Пешти-нап љ у ј т е!" Но да пређемо на мало веселије разговоре. Највеселије, што нам сад предстоји, то је, да ћемо ове јесени уместо карловачког с а б о р а имати бербу. Берба ће бити доиста весела, јор људи, који имају винограде неће морати много радити ни трошити, неће морати докупљивати бурад, него ће им још остати празних, неће морати много дана плаћати берачице и чаброноше, те тако од радости, што ће толики новац уштедити, моћи ће бити весели и накривити шешир. Ове године се са бербом најбоље пожурио — лед; он је први обрао винограде, и то