Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1880.

187

он врло брзо ради, у часу, с тога би се лед (туча, крупа) могао сматрати као машина за брање винограда, као год што има машина за вршење, засејаи>е, за шав и т. д. и то би онда била прва машина, коју није Енглез измислио, него која нам је тако рећи с неба пала. Аб.

Б у К В И Ц е. Ц. Цигља. — Гете каже да је свака ствар на свету појетична, тако н. нр. и жаба је појетична ствар. само кад песник уме да употреби. По томе је дакле и цигља појетична ствар, што се види и из ове песме: Синоћ сам се завадила с диком Мал' га нисам ударила цигљом . . . Цврчак. — Само м у ж ј а к од ове животињице цврчи, а жена не даје никаква гласа од себе, С тога Анакреои пева у једној својој песми: „Благо цврчцима јер њихове су жене неме!" Циц! Кад жена хоће да јој муж купи с в илену хаљину, и он рекне: циц! онда је у реду, да јој купи бар од ц и ц а хаљину. Цопф. — Пок. Текелија је укинуо „цопф" код војника, а ко ли ће га укинути код цивилних „беамтера", прОФесора и т. д. Цифрасто. — Фразе у позивима на претплату и у сентомашким здравицама обично су врло циф р а с т е. И одзиви на такве здравице обично су: Ја се цифрасто захзаљујем. Цуг. - „Цуг" има четири значења: на чиз- ј мама, промаја, чета војника и кад ко добро повуче из пуног бокала. Цев. — Има је разне Феле, најомиљенија је цев такозвана натегача. Цвет. — Налази се по баштама, по ливадама и у лирским песмама као каденција на „свет". Цепаница. — Цепаница и лен>а газдарица имају то опште својство, да где их метнеш, ту и остану. Циник. — Дописник „Песте-н ђем 'лкиа Јју Добринаца, који је видио Добринцљадр (Јоео„ и е салим. Цезар. — Један великодостојник вели: аи!; Саезаг аи1; п1ћП! а (Ил'ку бити Цезар, или ништа), Цезар знамо да није. Цимер. То је онај Дамоклов мач, што нам виси над главом, кад идемо новосадским тротоаром, и најмањи ветрић може једанпут који гвоздени цим е р (мотику, дињу, косиште и т. д„) откинути и главу нам расцопати. Циганин. — Цигани су обично црни, но има доста и б е л и х Циганина; види ц и п и ј а. Ципија. — Који откида од сиротиње за своја уста, место да откида од својих уста за сиротињу. Цича зима. — Доћи ће време, кад се неће рачунати колико је гради зиме, него колико је Фати која зима. (Т. ј. колико је дрва потрошено.) Цифра. — Место те стране речи могли би српски казати жена; Јер прво она се циФра, а друго ј

каже се обично: „циФре говоре", даклем види се да се ту же н е мисле Цех. — Кад је браца М. зимус играо „Фарбла", те су други о његовом трошку јели и пили, неки ђаволани склопише ове стихове: Сваки човек има среће, Који мање, који веће, Само М . . . има „пех", Јер он плаћа свима ц е х. Аб.

Стари писар. (■10 Ш В.) Иде јадник лица бледа, Као авет, — боже прости! Коса му је сасвим седа. Прсти дркћу од слабости. Ови прсти писали су Четрдесет пуни лета, Данас више кадри нису, Око не да, слабост смета. У прашини свога звања Дочек'о је старост саму. У њега је било знања Више него у ше$а му. Мањи, лоши дизали се, — То је ишло брзо живо; На грудма им крсти висе, — Он је само преписив'о. Преписиво' док је мого', Док су биле силе јаче, А. сада је изнемого. Сад нек проси, — а да шта ће! Кад га видим, тешко ми је; — А зашто је тако пао? Само зато, што се није Пресавитималознао. Ј.

„Гроф Лорис Меликов." Многе новине и сада још пишу „ГроФ ЈГорис Меликов." А то је само зато, што нису завирили у јерменски речник, да виде, шта значи та реч „Лорис". Ми смо у једном јерменском речнику натрапали да „Лорис" већ значи „гроф" — и ко пише „ГроФ Лорис Меликов" тај тако исто греши, као кад би казао: „отац патер Гвардијан" или „мајстор т и ш лер-м ај с т о р", — или ,деда гросФатер", —или, „шп ицлху нд псето", или „говеђириндФла јаш," — или „ч икастриц" — или „свети Сентиштван", — или „дворскихофрат, — или „господин Јеремин иг." — или „луди болонд Мишка", — или„брат брудер Јаша", Даклем видите, да има и у „Стармалом 1, поучних чланака! Н. *