Стармали
„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1880.
Београдска писма. Драги мој Стармали! Ево и мене данас после скоро цуне године дана са продужењем својих писама, као и оногбрата Стармалијанца са својим започетим предавањима. Е кад смо баш код предавања да ти јавим шта и овде код нас у том погледу бива. Један од овд. уважених проФ. вел. школе држи јавна предавања о „Шекслиру и његовом добу," да је пак дорастао својој задаћи то сведочи што сваким даном број слушалаца му огромно расте, шга више да су чак и наше лепе госпођице почеле редовно долазити, да што виде, чују и науче, исто онако као вредне Карловкиње на саборским седницама, само с том разликом што су Карловкиње седеле на галеријама и шгрикале а наше лене госпођице и пуни духа господичићи седе по кинистарским и саветничким празним Фотељима, шире се, унтерхалтују српски и немачки, парлирају по Француски и — — — једу сира .... швајцеркеза . . . по јапански сигурно, јер као што нам је познато тамо вредне домаћице понесу вечору у позориште те међу актовима вечерају, као што поменута пуна духа господа и лепе гостхђице — мезетишу, сигурно с тога, што нису имали кад да до пет сатл код куће јаузнују или да покажу сиротињи по галеријама како је 10 слатко јести швајцеркеза, ширити се по туђим столицама и унтерхалтовати се. Неби истина требали да смо индискретни, али кад могу неки скупштинари своје говоре по свима листовима да прештампавају, за што да неби и ми овде прибележили оно што смо и против воље морали слушати. Као што поменух, па и она (а и више њих) седе на министарским Фотељима и говоре. Она. Оах! баш ми је зао што не знам енлес-шј-з-с-ки! (треба знати да госпођица не уме да изговоре српско с већ га изговара по Францеско париском жаргсну)! Он. Молим таз ист ја гар нит нужно. Она. Али Шекс-ш-ј-з-снир је пис-ш-ј-сао енглесш-ј-з-ски! Он. С ез4; пе раз уга1 Фраин, ено у мог оца би•блиотеци сам видео да је сав Францески написан. Она. А ја с-ш-ј-зсам држала да је он Енглез. Он. Аћ <1аз 181; геш пто^Псћ. Она. Јсћ §1аић Птеп зсћоп. Он. Аи раго1е <1 ћопегеи. Што ћу даље да то набрајам како су се господа занимала, они ће имати и даље прилике да се и на другим местима и на лепшим забавама састану и овако душевито прогов ре, наћи ће се још српчића који ће се кладити у труц простог разговора, биће још доста синова бога Марса у шареној униФорми, који ће знати на оригиналан начин декламовати, још ће се непрестано по дворанама народног позоришта и грађанске касине, на забавама срп. женског друштва и другим отменим баловима говорити онако чисто српски са париским жаргоном и кочиЈашкам акцентом све донде, докле год се будемо држали речи оне мудре управитељке, која вели да: сиротиња смрди на сланину.
253
Али гле куд сам ја отишао, та ја сам хтео да пишем за читаоце Сгармалога нешто шаљиво и смешно, а оно као да изађз нешто озбиљно, но ово беху само невине мисли у сакривене жеље за време слушања озбиљног Шекспира и његова шаљива „два господичића из Препоне," сва атмосФера била је дакле озбиљно-шаљива, па можда је за то и ово моје писмо овако двојаке природе испало, но буди уверен да ћу ти идући пут писати нешто о Београду што је зацело врло смешно — ако не и жалостиво. Сада остај ми здраво твој К. К. У Ш Т И П Ц И. + Један допис у „Застави" из Будапеште пише, да ,текелијанум гамиже од социјалиста." Пештански дописници увек се туже ! Цре су се увек тужили, да у „текелијануму гамижу стенице." §. ,,Нед. Дист" назива владику Германа ,,Демостеном." Та чекајте људи, док напише коју ,,Тисику" (као што је онај ,,Фи ли пику"). 4Ф На ,,Беседи а , што је недавно давана у корист новосадске „Српске читаонице" бејаше полак дворане празно, јер многе госпође и госпођице не могоше доћи, пошто су се морале спремати за сутрашњу преставу немачкога позоришта: „ТеиГеНт Н е г г е п."
= „Дух кривдеи обман е" из Котора шаље опет „Виделу" три и по метера „Отвореног писма" на званичну употребу. Кант и МарколФа ће држати коректуру. 5 Исти „дух кривде и обмане" изјављује, да он не екзистира, него да је само „штампарска погрешка" и даје,,без свогазнања" ушао у овај свет.
0^-* Госп. Стојан Новаковић, наш уважени и вредни раденик на књижевном и уопште просветноме пољу, читајући у „Виделу" где га некакав зао ,,Дух" узима у обрану због неких маленкости, вели: „Сачувај ме боже од мојих пријатеља, а од непријатеља (ако их имам) умећу се већ и сам чувати!" Аб.
Мале приче. Господин: „Заиста милостива, ваша је коса тако сјајно црна, да би помислио човек, е ју бојадишете! Дете: „Оне, мамаје таку црну купила!" 0 н: Прими од мене овај мали пукет цвећа, јер ма најмања стварка, од вереника има вредност!" 0 н а: 0 јесте, сме још м а њ а ствар бити, на пример — прстен од дијаманта! 1 '