Стармали
„Ота,р1ла,л11" излази 10. 20 и последњег < дана у сваком месоцу. Годишња цеиа ф„ ? погодишња 22 ф ., на 3 месеца 1 ф . За Србију, ; Дрну Гору, и друге крајеве на це.ту годину 50 гр., на по год. 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар. \
ИЗДАЊЕ ШТАМПАРИЈЕ А. ПАЈЕБИ1А. 7 Новоме Саду 30. Новембра 1380. ГОДИНА ТРЕИА
Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије ОгљановиПа уНовом Саду. Претплату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. ПајевиКа у Нови Сад. Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.
Евала! Београдско гудало У жицу загуди, Донесе нам добар глас, „Стармалом" по ћуди. Нов се укус згадио На мутлоге старе; Но прстима шинуо Бездушне поштаре. Ударише трнокопом У отровно биље; Поломише ноктиће, Што печате пиље. Да поштара не буде Ни чије оруђе, Рекоше им бугвицу: »Хуља дира туђе!" Хај, одавна „Стармали" На то прстом пружа. Сад је вес'о, ако је Пукла и та гужва. Туђе тајне њушкати НЕпијунство је клето, Ако ј' тако, господо, Добро је почето ! Кад год жица телеграФСка Тим гласом засвира, „Стармали" ће први бити Да вам евадир а.
Шетња по Новом Саду. Б1Х. У Европи влада сада потпун мир, срећа и задовољство. Једини који су још незадовољни, то су Албанеои и дуванџије. Албанези, што су морали »отворити граду врата," а дуванџије, што је дуван поскупио. Албанези да су се каприцирали, отворила би се борба, те би се све „пушило," а кад би се дуванџије каприцирале, онда се н е б и пушило. Онај смртни човек, који није искусио сласт пушења, може имати појма, шта је то бити гладан, а нејести, бити жедан, а не пити, али шта је то неимати дувана или цигаре — ту незгоду и несрећу он себи не може ни у сну преставити. Покојни архимандрит Г. био је страстан дуванџија. Једном у разговору о мукама, које грешнике у паклу чекају, овако му је један пријатељ илустровао паклене муке: „Мањи грешници биће пуштени у једну собу, у којој на патосу стоји голема гомила дувана, најфиније бошче, исечене као најситнији резанци, али нема једне луле, нити хартије за цигаретле; грешници седе унаоколо око те гомиле и гледе, а не могу без хартије и луле да пуше, и тако морају целе вечности проводити." — »Ух, наопако!" уздисао је архимандрит. Пријатељ настави даље: „Већи грешници долазе у друру собу, пуну лула, хартије за цигаретле и палидрвца, но нема у целој соби ни труни дувана. Луле су најлепше турске, хартија права Француска, набављена по Бипарићевом огласу у ,,Орлу" директ из Париза, шпицлови за цигаре од најлепшег ћилибара, палидрвца из Фабрикс Карла Најбауера и „Јенкепингс тендстикс — патент -Фабрик параФинераде, секерхетс-тендстикор утан сваФел ох фосфор , тенда ендаст мот ладанс план." Архимандрит је очајно по соби торе доле ходао, уздисао и хукао.