Стармали

258

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 33. ЗА 1880.

Пријатељ му г наставн даље: „А. највећи и најтежи грешници доћи ће у трећу собу, где је кијамст најФинијега дувана, који није ни налик на Футошки и чебски, и у опште куд камо финији од сваког аустријског, а уз то поређане најдивније луле истиве, наргиле, хартија, и т. д. ал' само нигде нема н и једног палидрвца, ни ватре. Архимат-1дрит дрекне од ужаса и био је близу несвести, да се није тревило на столу сирћет — хоћу рећи добра стара вина, које га је поткрепило, могло би с н>име свашта бити. Недуванџијама ће изгледати, да је ово гатка, и да сам је измислио, да покажем, како је то ужасно, не имати шта пушити. Но дуванџија ће се сваки на ово снуждити, веровати и ћутати. Али кад је то тако страшно на оном свету, како тек мора бити надимљеном дуванџиј ;ком срцу, кад из најновијег повишења цене дуванима види, да се те паклене муке још на овом свету почињу. Нодигнуте цене дувану учиниће, да ће се морати м а њ е пушити и остављати дуван. А то је већ као нека припрема за наступајуће паклене муке, то је пургаторијум и као нека предходна школа за доцнији паклени живот. Па шта да се ради ? Венкхајм је казао: „Коме није право нек се сели!" Тиса нам ]е одредио и земљу, куда нам се селити ваља — Америку; но ово је све ни живети ни умрети: јер ко ће да живи поред тако скупог дувана, а ко ће да умре, кад видимо шта нас и на оном свету чека, какве паклене муке! Но те су муке сад — као што рекосмо — и на овом свету започеле; или зар нису то паклене муке, кад човек нема ни пакле дувана ? ! Па шта да радимо? Овако скуп дуван пушити не можемо (т. ј. могли би га пушити, ал' не можемо куповати); београдоко-турски нам не даду, Футошки нећемо. А како би било да се одречемо пушења, па тај новац да паметније употребимо: на картање, на малу лутрију и на плаћање порције. Али ово је тешко. Прави дуванџија ће се пре одрећи јела и своје жене, него ли дувана и луле. При овој скупоћи дувана л у л а ће од сада човеку да задаје велике б р и г е, те се неће више певати : Луло моја, разбибриго моја! Од сада ће бити обратно, од сада ће брига да разбија луле. Кад би се склопило „друштво против пушења дуван а", са намером да пропаганду води против пушења, уверени смо, да владанеби статуте одобрила, као год ни омладини. То би била нека сорта „друштва умерености". Но најбоље би било, да место да се оснива ново друштво досадања ,,друштва против кињења и мучења животиња" приме и ову дужноот на себе, јер као што се зна, човек трује дувшом своје тело, дакле сам себе убија, а пошто је човек животиња, то би свако „друштво против мучења животиња" могло примити у свој програм и ову вроту злостављења животињског тела, те се заузети, да се то зло што пре истреби. Наши вегетаријанци и ,,благодјејанци,", т. ј.

они што неједу меса, били би и ту први апостоли. Само нам је онда брига, кад се не би смело пушити, ко би онда писао за ,,Стармали"? Аб.

Јавно предавање. III. О штедњи. Многима биће познато (само не знам кад), да је штедња прекрасна ствар (и боље је што је прекрасна него да буде прекасна). Врло ми је повољно, што је опште познато,' да штедња није лака ствар, сљедоватељно да ни мени овим мој ;м предавањем неће бити лако штедњу подигнути тако високо, да постане општим правилом. Али ипак је куд камо лакше о штедњи гов о р и т и, него стати на практично поље у п р а ж њ авања или испуњавања њених правила. Јер ако ћу да упражњавам не могу испуњавати, а ако ћу да испуњавам не могу упражњавати; — а та нелогичност у захтевима штедње задаје нам страх као бесан кер. И зато многи терају кера, док не истерају лисицу, курјака, егзекутора, добошара или подобну какву звер, — па онда 1;езб&к тиШт! Ви'те, браћо, и бог је штедио, — па и сад још штеди. Бог је, на пример, створио једно небо, — а ми правимо сваком владици по једно, —и то од сомота златом извезено, (па ипак нема под небом владике, који би, као оно свети Јован, казао: Ево главе, ал на неправду ћу да вичем, догод ми је на раменима!). Бог је дао људима само један живот, а они и за најлуђе дипломатске сањарије дају хиљаде живота. Бог је створио једну дугу, у знак да се нећемо потопом давити, — ами правимо толико дуг а и д у г о в а, да на послетку морамо у њима утонути и удавити се. Бог нам је дао само десет заповеди, — али нама је мало што ни тн десет не слушамо, како ваља, него још плаћамо добошаре, да нам сваки час „дају на знање" какву нову заповест. Бог је, по начелу штедње, нашој деци дао само један језик — (мушкој мало краћи, а женској нешто мало дужи) — а ми, раскошници једни плаћамо грдан порез (шта више и прирез), и зато нам деца у < сновним школама добијају два језика, али уједно губе зиатно време, за које би могли научити што осн вно. И тако бива, да док донде мали Милан, Воислав, и Љубомир, науче како се изговара: ке1ете<;1е11зе§;1е1еп1;е1;е1;еб, донде А1а<1аг, бега и 2оНап већ знају да је двапут два пет, —- знају да се наша земља окреће (и то око Пеште, своје осовине), — знају да је ваздух ређи од воде, а вода да је ређа од вина и ракије (бар се ређе пије) и т. д. и т. д. Па онда наравно да Аладари, Гезе и Золтани мора-