Стармали

227

Јавна предавања. I. О кијавици. Поштовано содружество! Пре свега, молим свакога, да нико не мисли, да ћу ја сада зато говорити о кијавици, што ја кијавицу волим. Та говорио сам ја више пута и о мађарској равнонравности, и о смрдљивом дувану, и о Анђелићевом православљу, и о мирисавој променади Новосадској, и о другим стварима, које су ми у н о с у, — ал сам уједно увек желео, да не морам, да немам прилике о томе говорити. Тако стојим и сада са кијавицом (пред вама), ја је нисам тражио, — сама ми се наметла, — ма о чему другом да говорим, она ће се уплести у разговор, — ту дакле нема другог излаза, него или предавати о њој, или отказати заказано пред ав 3- њ в. Јест' — ал ко би овда предавао! Прота митровачки богме неће држати п р едавање (рачуна удовичког Фонда.) То немојте ни мислити! Султан се таки расрди, кад му споменеш опредавању (Улциња). Министар Тиса, што би имао да нампредаје, то је већ предо' „Турском Народу" и „Недељном листу". Бладика Грујић, можда би могао држати какво предавање, које би нам се допало, — али ви нисте вољни да идете кач у ЧакФалу, — хоћу рећи чак у КачФалу. Владика Кенгелац, истина, радо држи шаљива предавања, — али само у епархијској скупштини. Е, а ко зна, кад ће опет бити епархијске скупштине! Администратор Герман не би се много скањивао, он би предавао. Ал он опет не би предав а о вама — народу — већ коме другом. Сомборци, истина, држе често предавања (своја права без невсље), — ал та предавања нису занимљива, више су, како да се изразим? — онако као жалосна. И тако хтели, не хтели, морате се задовољити са мојим п р е д а в а њ е м, — па ма било и о кијавици. Даклем пре свега да се запитамо, од куда долази та реч кијавица? Ако има међу вама који филолог, тај ће тако одговорити: „ Реч кијавица долази од кијања". Ал немојте му веровати. Филолози се много пута варају, и натрашке СЈвате. Еијавица не долази од кијања, већ напротив, кијање долази од кијавице, А кијавица долази од назеба, нарочито кад човек озебе с ногу. У месту, у коме ја живим, вино је од те сорте, за којује покојни 1). говорио: „Од тога вина зебу ноге!" — И ја све жалим на то, да сам зато добио кијавицу, што су ми, од отог вина ноге прозебле — и ако ми скоро не дође неко давно обећано вино, још ће се и смрзнути, т. ј. не ноге,

него водени путови, лађе ће престати ићи, и ја ћу морати чекати, док буде готов Кондорошев ајзлибан. Ал не мора човек озепсти с ногу; — јер кад би човек м о р а о озепсти с ногу, онда би сви људи имали кијавицу; а пошто сви људи немају кијавицу, то је најбољи доказ, да човек н е м о р а озепсти с ногу. (ЈиоА ега!; <1етопб1;гап-с1 итт. У прочем, господо, шта више и — госпође моје, кијавица има и својих лепих страна, и то са разних гледишта. Са морално-етичног гледишта има кијавица ту врлину, што се онда не сме љубити, и свака мати може кијавичавог младића без бриге у своју кућу пустити (т. ј. ако нема кћери, него саме синове.) И са полицајног гледишта има кијавица своју вредност. Ни један лопов, који има кијавицу, неће доћи да ти се подвуче под кревет, па да чека док не заспиш, — јер га кијавица може одати. А преко свега тога полиција и иначе воли, кад ко и с к иј а в и ц. Са културног гледишта има кијавица то добро својство, што препоручује куповане (или на који други начин набављене:) шнуФтикле. Са економног гледишта има кијавица то добро, што, кад њу имамо, не морамо се бацити у трошак да купујемо бурмут. Ни са религијозног гледишта није она мачији кашаљ. Јер кијавица нас уподобљава светим оцима калуђерима, — т. ј, учи нас говорити кроз нос. И са лечничког гледишта има кијавица својих врлина. Јер кад нема других, важнијих болести, онда је кијавица докторима нужна као к о р и ц а хлеба. Зато је они, кад латинско-грчки говоре, и не зову друкчије, него Сопга. (Ал ми то ипак разумемо.) И са државно-економног гледишта кијавици се треба поклонити. Јер она људима натерује сузе на очи, и тако прави издишним и егзекуторе, и пустакомесара, шта више и многе солгабирове. (Могла би кадкад и цело министарство заменити ). И са гледишта народности кијавица нам више вреди, него извесни параграФи. Јер кијавица нам допушта. да смемо и српски кијати, — само, наравно, не сме бити одзив „на здравље!" него ке<1уез е§езгзе§еге уа1ј6к!" —Ал толико ћемо ваљда већ научити, — ма све друго заборавили. И са предавачког гледишта заолужује кијавица одлично признање. Јер кијавичавог предавача треба публика кроз прсте да гледи, — хоћу рећи : слуша. И ја се за ту околност оберучке хватам. Чудновато је то, што кијавица не стоји ни у каквој пропорцији са носом. Јер велики нос можеда има малу кијавицу, а на против мали нос може да има велику кијавицу. Па сад нека ко рекне да има на свету правде! (Ја се многоме надам од струје нових, напредних, антилибералних идеја, —*ал се ипак сумњам, да ће ову неједнакост икада моћи изравнати). Заборавих вам казати, да човек може бити К инез и онда, кад нема кијавицу, журим се да завршим ово моје прво предавање, — ако ни чим дру-