Стармали

СТАРМАЛИ* БРОЈ 1. ЗА 1881.

7

Одважноот. Један мој амикус, који се пре три године дана оженио ужасно је под папучом своје жене — Ксантипе. Шта више, она (виле је кидале) и туче свога мужа. Једном пребацим то мом амикусу, и он ми се закуне, да ће се од сада као господар своје жене показати и одважи се на моју жељу да остане самном у кавани до 11 сати. Кад је прошло 11 отпратим га кући, и станем на прозору, да гледим ово „жалосно позорије". Чим уђе у собу, жена га дочека с' низом грдње и још замане неким штапом, а он сирома те испод кревета . .. „Изиђи ниткове" —■ дерала се жена да сам и ја напољу и неотице дрхтати почео. Муж је теде већ послушати, но спази мене на прозору и тада дважн* речЈ: „Нећу, баш у твој пркос нећу, да ти покажем да сам ја гооподар, а не ти! И-гли-гил.

Кућевна настава, Нека „гувернанта" тумачила је „малој Фрајлици" Физичну геограФију и рекла јој је, да се наша земља окреће око своје осовине де се налази по један пол. Па ће је онда запитати, да ли би се мопа сетити како се зову та два п о л а ? „Фрајлица није се дуго мислила, већ брзо одговори : м у ш к и и ж е н с к и.

Безубић и Глуварић. Безубић. Јеси ш ти за Семите, или против С и м и т а ? Глуварић, Да видиш ја их волим, кад су тазе печене и лепо умешене, као код кир Тасе.

Глуварић. Ти си читао новине па шта има ново? Безубић, У Аустрији је нов министер трговине Пино. Глуварић. Е па наздравље му било !

Није увреда (Исхинити догађај из прошлих годииа.) У механи седело је српско друштво. Међу н>има био је и један Немац — учитељ цртања, прилично поквашен. Цело је друштво њему за љубав говорило немачки, — јер он за осам година свога бавлења у србској вароши није био још научио српски. Кад ето ти уђе у механу други неки Немац, тако исто наквашен, а наш учитељ, цртања викну му, да дође ,,за његов стол". На то ћо један Србин рећи: „Ађег кззеп з1е

Љп §ећп, зећеп 81е 4епп П1сћ!;, <1азб ег ћекипкеп 131; \у1е е1п 2е1сћпег!" На то се наш учитељ цртања нашао страшно увређен и једва смо га могли уверити, да то није никава увреда за њега, већ да се то српски обично тако каже: „Пијан ко цртало." Алија С.

Не пожелај... Пок. госп. Арса М. (Бог да му душу прости!) беше вам човек старог кова, а уз то „страстан љубитељ церковнаго пјенија", целу вам је службу знао на изуст. Често би говорио: Да брате, да, ал ја теби велим, да ко незна словенски, и целу службу на изуст, тај несретник не види раја? Милостив спрам сиротиње, а притом, „зјело" побожан, госп. Арса мрзаше улизице, п „крадљивце". — Имађаше слугу зовомог Јована. Јован као Јован мора он свуд да забоде нос, нањушио гезрес^уе намирисао испод кревета г. Арсе сандук с дуваном, те би сваком згодном приликом заватио по коју прегреш. Г. Арса одавна је већ опазио промену на дувану, с тога једном вребаше Јована. Нестало било Јовану дувана, те пик Јово, наново, Срегно је сирома започео те недра накљукао с дуван >м, као чивуткиња гуску, и таман несретник да сврши оиерацију, ал г. Арса иокрсну с чибуком у руци, као да је са неба пао, те Јована за гушу, а с чибуком по леђа. Кад га је добро издеветао, заповеди му да дуван остави на св >је место. Док је Јован дуван вадио, г. Ароа му је сљедећу песму певао: Јоване! Јоване! не пожелај духана искренаготвојего, нисвјакаго скота јего, ни всего јелика сут ближнаго твојего. Душан М. Решење наградног ребуса У броју 33. „Стармалог" "Ускохл;!! наши осветиоци. Није решио нико. идућем броју донећемо нов наградни ребус.О&ш

ЈЗвЈјГ* Овај број шаљемо свима нашим старим претплатницима, и онима који нам још за ову годину нису своју претплату послали, молећи их да то што пре учинити изволе, или да нам овај број натраг врате, ако немисле и даље држати наш лист. НАНЛАДА „СТАРМАЛОГ".

НОБЕ КЊИГЕ. Слободарка. Трагедија у пег радња написао Манојло ђорђевић-Призренац. Наградила „Матица Орпска" са 300 Фор. а. вр. из Накиног Фонда издање и својина Николе Димитријевића у Новом Саду 1881. Цена 80 новч или 2 дин. Усамљени Јуноша. Роман Милована Видаковића издање сриске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду 1881. Дена 65. новч.