Стармали

„СТАРМДЛИ" БРОЈ 6 ' ЗА 188 Т.

П у С Л И Ц е, У Новом Саду осећа се потреба, да се сазида једна, ма и најмања џамија, јер неке оџе већ хучу, а хукале би још већма, само им је срамота, — а у џамији не би било то нимало зазорно.

За дивно чудо, што се београдске новине, још једнако препиру, коме је требало поверити грађење српске жељезнице. Ја сзм прочитао све понуде, и видим да је заиста, од свију ОФерената Бонту најпаметнији. Како је настао пост, кад треба да се пости, богу моли и каје, Анђалбанди је узео неколико најамника, да то чин уместо њега, — јер он има много важнија посла. „Тур. Народ" хвали се да Анђелнћ је досада већ стека 14 песама, које му дижу — С1аву. Рачуналин ту и оне песме, што су биле у „Стармалом"?

Дописник из Карловца извињује се, што је тако укратко (само у два подлистка) ре$ерирао о светосавској беседи, — он би то умео и на дуже отегнути, само кад би „Застава" излазила у Формату „Тајмса*. „Невенова" публика расте (т. ј. у висину). Гдекојима су чакширице од лане већ тако окраћале, да се виде голи чланци и листови. (Та дерна голотиња канда баш воли дечије листове).

„Ко је тај снажан, да нашем свештенству може давати ^евИтопшт раирег1а(п8?" —- пита „Нед. Ж." — То је паства они пастира, који своме патријарху дају ЈебЂшшпшт раирегШГз. (какво питање, такав одговор.) Прокљувило се и то, да брудер Јаша само зато хецује и наводи свештенсто на зло, што је оно, као што је опште познато, велики пријатељ бербера, и на тај начин мисли им набавити више муштерија.

Практичан споменшс, На X —ском гробљу има један врло практичан споменик. Да не би киша опрала златна слова на крсту, то је у сред крста уметнут као неки гвозден сандучић. На вратима тога сандука пише: Ој путниче, отвори вратоца! А кад се вратоца отворе, онда унутри пише: Овде лежи Незнановић Јоца. Спомен му је овај од тужна синовца. А сад опет можеш затворит' вратоца.

Грађа за немачки буквар. БХХХ. Немац зове и иетла И славипу: хан; По томе се види Да је домишљан: Пз славине вино тече, А петла исаече, Вечера је то ваљана, Не треба му боља хана. 1ХХХ1. Случај Немац зове: фал; За то Немац кад фалира, Опере се сјајно, Сама реч му већ сведочи: Било је: случајно. 1.ХХХП. Једна реч ме њина боде Као чувалдус; Та је речца врло кратка И пише се: мус ! — Та ми речца уву прија Као Муса (кесеџија). IXXXIII. Жстина је лепа ствар; И што год је истинито, Немац зове: вар. Само што је овој речци Мало лоша срећа, Зашто лоша? — Зато јер нас На варање сећа. г.хххгу. Ми кажемо: награда; Немац каже: лон. А награда ди је, ди је? — Питај лонције. 1.ХХХУ. Виира змија знамо шта је; Немац каже: отер да је; — Је-л баш отер, — враг ће знати Не да с' увек отерати. 1.ХХХУ1. Наше гајде и гајдаша Баш нерадо Немац чује; И гле чуда, — ипак зато Многе новце фергајдује. 1.ХХХУ1. „Смрт све људе изједначи /" Ту ћеш веру свугде наћи. Код Немаца друкчији Назори се виде: Јер они кад умру, Тад су тек: фершиден.