Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 6. ЗА 1881.

Ћ. и р а. Ајао, да чујеш како Пешштански Лојд описује стање у Босни, — па то је ужасно. С п и ра. По, па шта вели ? Ђ. и р а. Е, не смем ја то ником приповедити, — мене би таки затворили, да ја тако што изустим. Ћ.ира. Па какав лек препоручује „Лојд" против тога стања. Спира. Он препоручује да се то стање што пре Ђ.ира. Излечи? Спира. Бе, — него да се то стање што пре начини сталним. Т. ј. да се зајамчи анексијом. Ћ. и р а. Чудни су ти политични доктори ! Спира. Бога ми чудни!

Нира. Даклем влада је у Србији добила 100.000 динара, да може неке судије обрадовати пензијом. С п и р а. Па хоћели се ти пензијаши бирати по старости ? Иира. Можда и по слабости. С п и р а. По каквој слабости ? Иира. По општој људској.

ћира. Ала су ти Талијани, науче и ђавола играти. С п и р а. Од куд ти то сад паде на памет ? В.ира. Та ето ономад су у капо д' Истрији научили гвоздену петарду играти. Па већ. је била и на балу, Ђ. и р а. Како ти судиш о уређењу учитељских плата у Србији? Спира. Кроз то уређење ировејава нека дубља, шпартанска практичност. В.ира. Е да! А како то? С п и р а. Учитељи се прво мету на плату од 800 динара. Па ако скапају са породицом од глади, : то је знак да нису ни имали животне снаге у себи. Даклем није ни штета за њи. А ако остану живи, онда заслужују да пред смрт добију 24.000 динара. ћира. Може бити да је то здраво практично, али ја сам човек тешка схватања, па ми то не иде у главу. У ш т и п ц и. ФЈ:. У 26. бр. „Видела" излази чланак, под којим је потписан „Мита Ракић". Ми држимо да то није онај исти М. Ракић, што је некад писао у „Виделу", него какав други, јер за оног знамо, да је још летос изјавио јавно у новинама, да он не ради више на „Видел у а . * * # § Заступник „Уније" Бонту уговара оа београдском владом ради жељезнице. Наши су стари због „У н и ј е" много страдали, нека пазе дакле господа у Београду, да нас жедне (и гладне) на жељезници преко Саве не пр евезу.

* * О Чудо нам је, да још ни један календар за г. 1882, не излази! Та дед'те, за бога, који ће први? * * * ==■ Богиња правде Темида, нешто се код нас скањује и многи се боје, да није полатинила име у ЦпиЛа (плашљива). * * * -|- Један дотични подписач адресе, уме врло лепо и од срца да поји ону песму, која се свршује са: Спаое мја заблуждајушчаго чел о в ј е к а"; Секундова шала, IX. Вутошки баба вели: „Има три лажи на свету — бундева слатка као мед, месечина као дан — и роса као дунав (шта је оно у Нед. Л: и Тур. Нар.) X. Звали једног на дуел — оку рече изазвани три корака пред топ — и ја као изазвани први пуцам. Противник је брзо од дуела одустао (ал срп: попови не одусташе од свог мађ. потписа).™ XI. Сушио циганин, усред зиме на месечини кошуљу, кад у јутру дабогме скоцала се кошуља. Циганин погледи у месец који је још мирно јездио небом па рекне: „Еј месече месече што осуши ал што пресуши (шта би рекао на познату повереницу) ХП. Питали једног пијанца, који му је дан најмилији , а како ћу вам касти мени се мили да ' је увек ноћ. ХН1 Један ђак овако је честитао материце — драга мати — честитам вам материце — ништ вам друго желити немам — него да вас отац више не туче. XIV. Вутожани праве једну мрежу — да поватају сомове по мутној води — сигну рибу лове —■ кад И1 ухвате — носиће у Пешту на продају. XV. У једном селу зидали ариште, кнез, дође зидару подузетнику и рече: „ја оћу једно патосано ариште за господу — и поштене људе. XVI Позната повереница тако је г а н у л а једног ваљаног србина — дајеугануо — обе руке кад се пљеснуо — прочитавши исту.