Стармали

214

„стармали" број 27. за 1881.

* Ја сам браћо цура млада, На срду ми лежи влада, Ко ће да га љубим довек Мора бити владин човек. * Кадгод дођем ја у бербу, Киселу би јео чербу, Осим тога вина лепа Поред овчијег ћебепа. * Кад адвокат орган бира „Сремски Хрват" абонира. «• Ала имам дику вешта Све једно му: Загреб — Шшта, Латиницом увек пише, Ва нотарством уздише. Мало и ја, мало и ти, Па ће барон избран бити. * Ала имам ја ироша дику, Та нема га ни у Ердевику; У ирошком с' показује виду. Као да је поп Аћим у Шиду. Баса, барон, поп Аћим и т. д. јунаци су тих народних песама, а има их још много више, само их је ветар на све стране разнео и заглибиш их је блато — т. ј. песме, ие оне јунаке. Једна безазлена берачица питала ме је ономад, је ли то онај исти Васа, што је 15. новембра г. 1869. говорио на „Беседч" у Новом Саду „о женском родољубљу" и да ли је и то ж е н с к о родољубље, што он сад тера? Је ли то онај исти Васа, што у том истом предавању наводи, како су жене и девојке картагинске секле косу с главе и њом плелс ужета, да се избаве „инепадну Римљанима у шаке", и да ли се и он сада чува, да како год не падне и он и гимназија карловачка „Римљанима у шаке?" Ја јој наравно нисам умео на то ништа одговорити, јер од куда ћу ја памтити, шта је ко пре 12 година говорио!? Упутио сам је само, да чита 139. број „Згставе" од год. 1869., на што ме та несташна девојчица запита, да ли је „Застава" и онда ћирилицом штампана, јер, вели, „онда ја не умем то читати, јер код нас су комуналне школе." Ајд' ћути па бери то грожђе, рекох јој ја напослетку, јер сам се бојао, да ме и за поп Аћимове виловачке „швимхозне" штогод не запита, а ту бих ја морао поцрвенити и не бих знао шта да ]ој одговорим, а да се не огрешим или о истину, или пак о морал. Но једва чекам да прођу те бербе, ваљда ће се онда увременити, јер ова непрестана киша, ветар и разговор осремским изборима —- већсу ми догрдили. Него како наступа јесење рђаво време, најбоље је седети у врућој соби, па штагод лепо читати. Ко воле да чита „порезне књижице", нека му је добар апетит, али ми држимо, да је по опстанак како

поЈединих породица, тако и члтавога народа много пробитачније, да мало и велико што приљежчије чита и штудира „Стармалога", којем баш сада излази трећа, а настаје четврта четврт, која стаје само 1 фор. а вр., коју ваља ш т о п р е послати администрацији у Нови Сад, док се лист није разграбио, па ко дође доцкан, нека не криви после мене. Аб.

Еако је постао овај свет. Популарил б«-седа. Неки мој пријатељ, млад попа, говорећи народу о томе, како је овај свет створен, хтео је, да што простије и разговетније приповеда, како би га људи боље разумели и поуком се његовом користили. С тога је овако беседио скупљеном народу: „Испочетка су биле загребачке иартаје (т. ј. хаос), и из њих је бог све створио. Он је рекао: нека буде тесто, из којега новосадски пекари лебац месе (т. ј. тврда земља) и нека се направе лирске пес!.е најновијих појета (т. ј. вода); за тим је песншсе од леба оделио (т. ј. тврду земљу од воде) и створио државне дугове (г. ј. брегове) и богаташка срца (т. ј. камење); па онда је творац узео један чланак „Недељног листа" (т. ј. блата) и дао му облик човека; за тим је урадио оно, што се на жабаљском вашару ради (т. ј. искинуо је човеку ребро) и створио варошког добошара (т. ј, жену); њих двоје су живели у рају као магиетратски чиновници (т. ј. нису ништа радили); но како су учинали једну калуђерску погрешку (т. ј. окусили су од забрањеног плода), то их бог истера из раја и забрани им бити к о м унисте (т. ј. да се о туђем трошку хране); њихов старији син Кајин постане мађарски аристократа (т. ј. убије у двобоју свога брата). Доцније је бог пустио на овај снет силно вино новосадских бирташа (т ј. воду) и сав је свет запао у ,,вексле и (т. ј. подавио се), осим оца Н^ја, који је измислио узрок многе породичне пршасти (т. ј. вино). Овај се дао после на оснивање народа и постао је праотац свију данашњих порезних глава и да нас он није основао, не би данас било људи, који би плаћали порцију и издржавали толику господу о својем зноју. И шта и шта не би било данас на овоме свету, да није отац Ноје наново основао народе. Не би н. пр. било загребачких сабора и сремских адвоката, мађарских де$рауданата, и Француске моде, не би било „Недељног листа" и цариградског „Хакиката", турско-бечеј ке конФеренције и не би било Цигана на вашару; а не би било, благочестиви Хришћани, ни мене ни вас, па ко би онда сад после службе ишао код Тиме бирташа на ракију?" * & & Народ је мога младог пришу пажљиво слушао и разумео, но наравна ствар: најбоље се запамти оно, што се на послетку чуло, дакло најбоље су запамтили оно о Тими биргашу и о његовој ракији, као што се после литургије видело. Аб.