Стармали

„СТАУМАЛИ БРОЈ 31. ЗА 1881.

247

Дзбијех оноз1ад једао писмо, а очи ми запеше за рукопис на адреси. „0, ала ми је овај рукопис познат!" — рекох ја пред слутајно десившим се сведоцима. Сведоци рекоше: „Па кад ти је познат, а ти реци чији је?" Моја Флегма поче да се костреши. Рукопис тако ванредно познат! А ја немогу да се сетим чији је. „Да ти Анђелић можда што, пред избор, не пише?" рекоше присутниди, да ме мало — ублаже. „Прегризли ви језик, — реко ја, да опет н>и ублажим. Да није овај, да није онај! Све бадава! Не могу да погодим ; а рукопис ми тако познат, чини ми се да сам га иљаду пута видео. А шта је било. Пре сам писао једном пријатељу адвокату, да ме о некој парници што пре извести, па да му олакшам труд, послао сам му и куверту на којој сам сам написао адресу своју. И то је то писмо било које сам сада добио. Сад знам зашто ми је рукопис тако познат био. Јер је мој. А знам и то, зашто нисам погодио, ко ми пише. Јер до сада још никад нисам сам себи писао. - рм—

ЈЈ Нови календари. ^ Како је наш календар „Звездар" уз који смо на црвен табак прилепили лањски „Српски Соко" и велики календар, уз који смо пришабањили „Певанију а врло лепо и радосно од критике поздрављен а од публике дочекан, то смо решили, да у добри час издамо на свет још и ове календаре: Сањар, велики народни календар, (у „Огласу" нећемо да кажемо, ал ту ће бити уз црвен табак пришивен „Сан матере божије"). Врачар, највећи и најнароднији календар (међу нама буди речено, да ће ту бити утутнут „Најновији египатски Сановник од г. 1237, Шпевулар, најсрпскији календар за народ (немојте ником казати, ал' ту долази уз црвен табак „Говор цвећа)" Цена само 60 нов. Кшефтс-календер. Стојаће на њему да га издаје А. Фукс. (Уз црвен табак додајемо „Филипову љубав.)" Профитар, најјеФтинији српско-народни календар (ту долази као „Књига за народ" : „Адам и берберин, први људи.)" Цена само 80 новч. Књижара Бра&е М. Попови&а.

Н а д е ж д а. Оних 65 од-личних новосадских грађана, теше своје покуњене носове том надеждом, да ће г. Анђелић (кад га прођу грчеви) доћи сваком поједином у посету да им благодари и да их благослови.

Особито се томе радује неки велике К . . . ., јер он се нада, да би од таког благослова његова радња још лепше процвстала.

Мајмуни-јада, Час из овог, чао из оног „Сатиричног" листа, — гле, (Ко за перчин да их вуку) Нош песник изникне. Речи су им саме бомбе, Још бомбастиј' речи склоп, К'о да с' руше катакомбе, Сваки срок им један топ. Мач . . . јатаган . . . рај . . . и пако .. . Грома тутањ . .. муње сев . .. То сад уме низат' свако, Крв ... и клетву .. . жуч . .. и гњев. А мој ђуро, Јакшић ђуро, Познајеш-ли овај хук? Твоје драге подражават' Мисли овај ситни пук. Ти се кашто насмејао, Презирући друштва греј. И они се кашто смеју Мислећ' то је исти смеј. Њине речи сећају нас На снажину стила твог, Ал од језгре, — од тога их Сачувао вишњи бог. * * * И тако ће увек бити. И било је од замана: Мајмуни су параситк На лавору великана. X.

Скала за политичне странке, 1. Опозицијона странка, 2. Либерална странка, 3. Попустљива странка, 4. Средња странка, 5. Умерена странка, 6. Претопљена странка.

У ш т и п ц и, А „Турски народ" вели за једног сввштеника, који је гласао за народне кандидате, да је био као бела врана међу онима другима, који су гласали за клерикалце. Па кад је он међу њима био бела врана, онда су дагсле они други црне вране. (Нема ти горе од луда пријатеља!) *