Стармали

288

„ стармали" број 36. за 1881

У Ш Т И П Ц И, X Један надеран брат сео о божићу да једе прасета но онако пијан није могао да нађе и разазна : које је прасе, а које је он. * * * . Д Пештански листови веле, да о загребачкоЈ демонштрацији према мађарској господи, што дођоше у Загреб, није вредно говорити. Па што су онда они онако викали, кад су оно пештански ђаци Тиси полупали прозоре ? % * * = „Нема више деце!" каже се код нас' кад се говори о нашим малим маторцима. То исто вели и издавач „Невена". * * ' * 7Т © Горе у Пешти се нешто дуго кува. Да не буде по ономе: РагЧиггап^ топ1ев, пабсе+иг — ггд 1 си 1 и8 тиз (родиће се — см е ша н м иш). * * * 1-1 ^ Један проФесор рече у свом предавању: 1одине 1790. држан је карловачки сабор у Темишвару. * * «5 Кад ое „Лојдов" писац зове Швикер, а да ко је онда Шпикер, т. ј. ко га је шпиков'о? * * х Шта је излишно ? Излишно је толику војоку шиљати у Далмацију и Боку, кад ето све бечке и пештанске новине тврде, да је онде мир и да је обранбени закон спроведен. * * * + Један брат, кога је бог даривао врло руменим лицем, црвеним носом као патлиџан и брадавицала на носу, пева врло радо песму: „Нема л ица без рујнога винца." * & # 6 Учитељи певаху о божићу песму : Божић, божић бата, Да је већа плата ! * * * * ! Једно дилетантско позоришно друштво не може да нађе глумицу, која би играла наивну улогу у новом позоришном комаду „Окаљано поштеае.' * * * ~ Један трговац оглашује своје нове звиждољке, које би се лепо дале употребити при ; каквој наступајућој свечаности. Особито се лепо дају свирати клерикаднореакционарне песме.

И то ми је неко аванџирање, Бити толико времева намесник срнске патријаршије, па оад наједаред изгубити из наслова свога једно слово (баш из среде) — и у место НАМЕСТНИК постати НАМЕГНИК н то ми се зове неко аванџирање!

П у С Л И Ц е. Ове године о божићу било је ванредно топло време. Сад ће да оживе црви, гљисте, гусенице, бубе и други гадови, — видећете само.

„Реб^Шарк)'" реч Кривошија пише овако: „Кп,уобС21а." А ономад рече да је владика Војновић рођен у Сирмијуму (бзтитиЉа). Ти људи мора да са великим сиокојством духа пишу, кад што о Србима пишу. Јер онда заоораве и маџарски правопис и геограФију. Изасланици Финансиске комисије, вели се да су бадава ишли у Фијуму (т. ј. нису за то на жељезници ништа илатили). За то им жељезница није хтела ни да звижди као другим пасажерима, већ су то морали загребачки ђаци да накнаде.

„Гоб1;Г Кар1о" вели за покојног владику Војновнћа: „1§еп <1егек, ћагаПјаз Горар гезгеК; е1 ђеппе." Верујем, ■— сви би ми били ваљани, само кад би хтели да умремо. Ономад је бора у Трсту стровалила десет теретних вагона. То је снага. Чисто се човеку прокте и зажели кад би могао са таком бором саборисати.

Мађарски песник Јокаји имао је кућу у Пешти. Али се сад регулишу у Пешти сокаци и Јокаји мораде из своје куће да се исели, и кућа Ке да се поруши. Том приликом, остављајући своју кућу,Јокаји је написао једну песму. Песма је врло лепа. (Ал су лепи и 38.000 *р. што их је за кућу добио.)

За Стојаиа Ковачевића веле, да неће да удара на мернике. А како би било, да целу војску, која сад тамо иде да рајбере покори, оружамо са лењирима, плајвазама, рајзбретима и т. д. па да Стојан мисли да су то све сами мерници. (Па реците до „Стармали" нема виспрени мисли).

К а Ж у.. . Кажу да је мвнистар Тиса једном Србину од прилике овако реко: „Ето вам патријарха, 1 па сад будите задовољни! Ал ако ни сада не будете благодарни, онда ћу вам узети и Анђелића. И онда, — (ту се мало замисли) и онда ћу вам изабрати себе самог за патријарха." Ово човека чисто мами да не буде благодаран, — кад смо већ све пробали, да пробамо још и то.