Стармали
„стармали" број 1. за 1882.
3
У „Турском Народу" пева неко једну одушевљепу химну Герману, у којој вели, да је Гермаи њихова душевна „ пива. " Не знајући шта реч .^пиИч" значи запитам једнога Бачванина. Он ми на то одговори шта је то и за кога је. Него су фалили народњаци, што су искали да се сабор иродужи. Треба ли су напротив да су захтевали да се ускори, да се што скорије сазове, овако ће они сад у жељи да нам по вољн учине, џродужити и то што све дуже и дуже иродужити и отегнути, па онда бог зпа кад ћемо доћи до њега. Ја сам то још г. 1869. замерио, ал онда ме нису слушалн, па ево ни сада. Него право и искрено морам рећи, да су ми се избор патријара и оне параде тако јако допале, да би чисто желео да оиет што скорије видим таку свечапост! Аб.
Слике и неприлике, Мото: Где је новад темељ брака Ту је чуда свакојака. I. Пре него што загазимо у приповетку, неће бити згорег да читаоце моје упознам са сека Фемом. „Одите, одите, сек' Фемо, да вас прикажем поштовапој публици ! Она много што шта уме кроз прсте да гледи. Та одите де!" Неће да дође. Стиди се. Е па добро, — доћи ће она доцније, док се мало налицка ; а међу тим можемо ми коју рећи иза њени леђи. Е гле јако, а као за што да не рекнемо. Уме и она да рекне за. нашим леђима што. Фема не би била ружна девојка, да је иоле налик па Розауру Монталбонијеву, или на -Јулију Ромеову, или на Хелојзу Абеларову, или (ах!) бар на фрајла Јуцу, под чијим сам прозорима ја негда тако радо, (ах!) тако радо оснивао новосадску (рго те)наду. Али она пије била ни мало налик на њих. И то је сва спољашња мана њезина, — чему она није крива, а пије ии рома, а није ни наказа, јер је висином и возрастом као Јела (Гроздићева — којој је и сама „штикла" па ципели већа од прста Краљевића Марка,) Кажу да Фема има необичап нос, али ја вас уверавам да је бага тај пос одушевљавао мпоге песнике на писање стихова (ппнајвише" епиграма). Кажу да Фема има повећа уста, и да би њеп нољубац морао битн од по рифа уз дуж. Али ја нећу да водпм полемпку са такпм људпма којп пољупце па риф мере. Кажу да су Фемине очн баш као у гуска. Ајде, багп ћемо видетп је-лп тако, кад се Фема појавп. Кажу, да су јој лпце мољцп мало прорешетали. Ако је то истина, онда није потребно да је ми даље решетамо, — јер она је н тако врло осетљива п на уздисање склоњена. Фема је девојка између 20 и 50 година, И у тим најопаспијим годинама смртпо се она заљуби у једног
младића од својих (т. ј. његових) 35 година. Шест пуних година љубила га је она тајном љубављу, што но кажу „платониш", тек седме године улучи јој се прилика, да се упозна са њеним Гавром, — тако се звао идеал њених снова. То се зове јуначко срце имати. Шест година кришом љубити. Дајте ми данас још који пример таког стрпења било у вароши или у селу, и ја ћу вам за награду, — таки престати даље прпаоведати. Истина, Фемина је љубав била тајна само за Гавру, али све врачаре и картаре знадоше за Гаврино име. У седмојзи години тајне њене љубави већ се примећавало на лицу њеном да је озбиљно заљубљена. Почеше јој неки чиреви по лицу излазити. Помислите само тај малер, љубазница, па чир на врх носа! баш као да јој је ко неку цвеклу на нос прилепио. — Па ни пре ни после, него баш сад, кад јој се пружаше најлепша прилика да се са Гавром у друштву састане. Њена најискренија друга, Рокса пекарева, удаје се, па је рада о прстену малу забаву да прави. Разуме се да ће ту свега бити што срце и стомак весели. Неће ни гајдаш валити ; иначе би весеље изгледало као покојног прит Авакума даћа. II. Дође и дан прстена. Фема се реши, ма како било да иде на весеље, јер ову прилику не сме пропустити, где ће се са Гавром најлакше из ближе упознати, — и њему шестогодишње патње свога тајном притиснутога срца, опако отворено, својски, искрено исповедити. Само шта ћемо с носом ? ! То је чвор. И јога те какав чвор. Најбоље би било, кад би га могла код куће оставити; макар половину само! Та онда би и са осталом половином већ намирисала, да-ли њу Гавра љуби. Али ко је још нос остављао код куће кад иде на весеље ! Сваки ће читалац увидети, да је то само ташта машта, да је то била само тренутпа мисао пусте, неостварпве жеље безазленог срца Феминог. Еле шта да се ради ?! Нешто се мора радити. Но љубав је досетљива била увек. Она је досетљива и сада, — она ће бити досетљива и од сада. Феми паде нешто на ум, и она рече одважно: „Добро даклем, нека пде цела кутија рајспулфера на жртву овом вечеру! Ја сам сирота, рајспулфер је скуп, алп ја ћу п то прежалитп". И цела кутија рајспулфера оде па покривање чира. - Нос је истипа тпме још мало већи обим добио, — ал је бар нестало опе цвекласто црвене боје која пп п. Николином носу не стоји добро. Друштво је већ било. Ни Гавра не сме да фали. Јер да он случајно није дошао не би пи ја моју приповетку могао паставити. А сад — — — јесам ја казао да ће она доћп. само док се подобателно налицка. И ево је, ево сека Феме. Девојку не треба судити по гласу, који за њом иде, — најбоље је видети, па сам о свему судити. *