Стармали

„СТАГМАЛИ* БРОЈ 3. ЗА 1882.

играти знао, не знао. Атакираће у таким приликама и на самог калуђера. То сам ја све унапред цаметно расудио и да би ме та несрећа мимоишла, пустим главу на астал, а аранжери, мислећи у себи ; „но овај се ве}1 насвирао, тај тешко да ће у оваковом положају знати такат држати," разиђу се на све стране, да бољу срећу лове. Већ сам се почео потајно смеЈати доброј мисли својој, кад уједаред ево ти мог брат Пере, шчепа ме за раме и очајним погледом стаде ме вући. „јер је нужда највећа". — Ја да играм ? Зар ме ти не| познајеш ? — Али. драги Пајо, хајде! какав је то млад човек у данашње доба, који не игра ? — Озбиљан млад човек, — одговорих му суво. — Чини ми се, ти се не бринеш за будућност? Беруј ми, никад нећеш жену добити; ја, с' моје стране да сам девојка, небих се никад удала за таког човека, који ни играти не зна. Оаке недеље читам статистику рођених и умрлих и приметио сам да се увек више женске деце рађају, него мушких и да зато оиет више мушких умиру; тако ваљда ћу и ја моћи добити жену ? . . . Али ми Пера опет бригу задао. Ако имаправо? . . - кад сам био од 10 година добро се сећам — за 7 дана сам се наситио играња. Ваљда сак штогод баш и научио ; али ко би знао, колико сам пута ја то све већ заборавио^ — Хајд' мани се! молим те. Та радо бих ја играо, само кад бих знао. — 'Га то не смета ништа. Ради само све оно, што твој сусед ради, а ја ћу ти већ оком показивати. — Али не познајем ни једну играчицу. — Приказаћу те, ако хоћеш, свима редом. — Али ћу својом хрђавом игром покварити целу четворку. — И то не чини ништа. Ко ће знати, да си баш ти покварио игру, а не други ко. Почећемо на ново. А ти знаш, ко репетира, онда се тек добро учи. Није ту могла више помоћи ни литија ; тако ми је напунио главу, да сам се морао предати. — Хајде де, кад није друкчије, — рекнем и мученичким лицем наумим да устанем. Ал' помислите само ту несрећу! . .. . трррррс! . . . . на коленима се бели нешто, широко к'о шака ! Један безобразни ексер нродро ми нове новцате црне чакшире на коленима. Ето сад изволте играти ! И тако они и без моје високе личности одиграше свечано четворку, а ја сам седео до зоре на клупи за столом, погледајући чешће онај кобни ексер, који је моја колена тако немилостиво нагрдио. Па како донде, тако и после, никог нисам усрећио игром својом. И шта мислите ; јесам ли због тога осуђен на вечито бећарски живот, т. ј. да никад жену недобијем ? Нисам ; јербо о ускрсу ће бити години, од како имам женицу, „ко румену ружицу." А ако ме ко занита: шта је & Пером,? могу му казати, да се још није оженио, ма да је с' неколико година старији од мене; на сваком балу је „фортенцер" и још није могао себи жену да — истанцује. У БП. 1882. Прер. Емил Јовановић.

У ш т и п ц и, Д Није се гал о Пешта заузела> за Ан|е.шћа, да буде патријар^ не го и Будим. То јест: нш Будилг из Мартинаца. * * * ^ Чивутски раби иер Давид ЈЈеви иаВуковара честитао је као што< ма џа|><еке новине пигау — Авђелићу наименовање. Знам да су се- сви Чивути кретили од чуда. * . * О Неки Шоггац вижао је о аншталацији чешће и у невреме „Жшо"; кад га неко ономену, да нема смисла у невреме викатв, одговори он: Е па кад ми нису казали /гад треба да вичем! * § Краљ В;укашин деказује, да није Чеда Мијатовић убио срнеке финанције. (Ово је реванш, јер је и Чеда доказао да Вукажин ниј^- убио Уроша). * * * -(- Прилзком шшпалације свирали су „Азђелићев марш!" — Неки држе, да га је »Стармали" у ноте ставио. * * * ЛЈ0&' Да је сад нешто о®а скупштина београдска, која је лане решавала ниЈање српске жељезнице љубопитљив сам; како ои сад гласала ? Ко аије био> паметан а рг1огЈ, ваљда бм сад био а ро&1егГог1 (Само што би онда јефтиниј® прошли). * * ЗЈ; „Стари Домишљан" домишљава се, да измисли какав нов сапун, којим ће опрати своје матадо.ре; од прављења сапуна сав се већ и он сам аапенушио. * * * □ Ко каже да се срнска влада слаже са мађарском, кад ето док мађарска влада намешта митрополите, српска их скида ! ? * * * = Чеда је отишао у Нариз да прави визиту БонтуУ, но Бонту се извинио да му не можевратити визиту, јер је болешљив, пати од затвора. * & * X Свака реч има своју исгорију. Тако кажу да је реч „ Видело" постала овако: КадјеБонту у Београду правио неке онерације, он је саветовао некој господи: „Ви флите\ " И бист — „Видело"\ ❖ * * § „Турском народу" није но вољи најновије позоришно дело Лазе Костића. То се заиста чудимо, да му митроиолит , као што је био Вићентије Јованови% (о којем је у том Лазином делу реч) није по вољи! Аб.

Зравица са водом. Ономад је генерал Скобељев наздравио неку страшну здравицу, али не с вином него с водом. И то има смисла, што је баш с водом наздравио. (Водом се може много шта опрати).