Стармали

„СТЛРМАЈШ" БРОЈ 3

зд 1882.

Озбиљан предлог. Највнше место на врху вашег дрквенег достојанства попуњено је наименовањем. То је факт. Народни посданици нађоше за добро свршен чин као такав признати, — а за сада им се придика не даде рећи па то што су хтели рећи. Ни народ нема куд, пего свршен чин трпети,кад тако решише саборски посланици. којима је народ своје поверење покдонио. Одустало се од онаких манифестација, какве су некад чинили протестанти, при повреди њихове автономије. — Је ди то добро, или није, то ће време показати. И ево већ најсамосталвије српске новине. доносе извештаје, у којима спомињу ,,иатријарха Анђелића". Очи засузе поштеном Србину кад то чита. Наименовани може све своје функције обављати већ као митрополит. Са достојанством патријара нису никакве нарочите дужности или права скопчане. Толико година имали смо ми само митрополита. Из пуне велике титуле наименованога, неможемо ми избрисати реч „патријар." Али бар не морамо пуну титулу или ту најзначајнију реч употребљивати — Та и владаоци имају своју велику и малу титулу. Па у обичним приликама употребљује се само мала Ја предлажем журналистици нашој, и иначе сваком свесном Србину, да ми назив „патријарх" са поштовањем метемо у оставу и сахрану срца нашег, да се овом применом не отрца та реч (уз коју иде и назив „свети"). Доста је од нас, кад се већ мора по новинама наименовани спомињати, доста је од нас' ако га називамо наименованим митрополитом. А свету реч „патријарх* чувајмо до сретнији времена, да је чисту поклопимо ономе заслужнику, кога права заслуга његова, чиста љубав и слободан избор нароца дигпе на то достојанство. То је мој предлог. З.-Ј. Ј.

Са делегација, Знате ли како изгледа на делегацијама ? Знам да не знате, — зато ћу вам казати. На делегацијама сада изгледа као на егзецирплацу. Министер виче: СгеБ^' АсМ! (То јест иште 8 милијона.)

0 плажењу језика. Кад се дете иепристојно влада, па плази језик, онда му се каже, да ће му попа језик осећи. Добро. Али кад се попа тако влада, и то на сабору. — кад попа плази језик, ко ће њему језик осећи ? Морао би сам митрополит. Ал он неће (Јербо му је брат.) Даклем, госиодо нлебаноши, плазите језике, вама је елободно. Р.

ћира. Даклем на маџарској делегацији пала је и та реч, да су Бошњаци и Херцеговци стенице. Спира. Но, можда баш и нису стенице, само доста тога, да им они не мирише. Б.ира. Било како било. Али ја знам да се људи туже само онда на стенице, кад им дођу у кућу, — али тражити стенице, отимати се о њих, и опет тужити се на њих, — то је нешто сасвим ново.

б.ира Даклем већ п г. Анђелић научио је једну и по речи маџарске. Спира. Е да?! Зшра. Он је научио и већ је у Пешти и казао ову реч и то кесе нем{ ам). Спира. А шта су му Они на то одговорили? ћира. Одговорили су му: „Ништа, ништа, може то бити и без кесе."

ћира. Даклем Маџари су српско (Трифковићево) „Љубавно писмо" радо примили, и у њему уживали. То је красно. Спира. Хеј. хеј, камо наше лепе среће. — и наше и њихове, — да ми само таке, и никакве друге ствари један другом дајемо и једап од другога примамо!

ћ.ира. Кажи ти мени, како се то слаже? — Ми смо ушли у Босну са намером да цивилит^шо. Је ли? Спира. Тако је. 1шра. Али узимање Бошњака у нашу војску мееи више изгледа као милитаризација, него као цивилизација. Шта велиш на то ? Спира. ћутим као мушица.

Отање воде. Због тога, што ове зиме није било снега, вода је у рекама тако мала, како давно није била. Кад би се случајно у каквом високом господину на једаред пробудила савест, па би од гриже њене скочио у Дунав, не би нам се ни удавио. Само би се мало пок в а с и о, (ал то му не би шкодило, на то је он већ навикнут.) —р—

Жалосно, жалосније, најжалосније, Жалосно. На Цетињу упразнила је митронолитску столицу — смрт. (0 неумитна смрти!) Жалосније. У Београду упразнила је митрополитску столицу — партајска енержија. (0 неумитна партајска енержиЈО !) Најжалоеније. У Карловцима унразнио и иопунио је митрополитску столицу ггезоотепПф 1) а п а1шга1 предлог —чији био даби о. (0 неумитни предложе!)