Стармали

за 1882.

С тога нека оарости драги читалац српске крви и српског осећања, што ни број „Стармалог", који после 22. фебруара изиђе, не може да се шали и да сатирише, јер шала и сатира би га морала да сети на неке личности, које би му помутиле ведри и радосни расположај душе у овом свечаноме тренуткЈ. _____ Аб. Жалосна парница, С леве стране стоје: Лаж, бунило, користољубље, одметање, иодлгетање, кукавштина, улизивање, вукодлачије и т. д. С десне стране стоје: Истина, свест, иопос, иравда, чисто родољубље, сржко уздање и т. д. Дух времена (седи на председничкој столици; суче брке, — хвата муве, — погдеда каткад на сат, — и пушта партаје да алегирају). Лаж, бунило и т. д. Срби под угарском круном треба да се поделе на две партаје. Тако ћемо и ми боље одговарати начелу дуализма, што је основни темељ данашњих одношаја, и угодићемо намери меродавних кругова. Жстина, свест и т. д. Ми држимо да је слога и споразум најбољи лек нашем болу. Лаж, бунило и т. д. Вашем болу, — хе! Ал нас ништа пе боле, па нам не треба ни лека. ЈГстина, свест и т. д. Заболеће и вас љуто, само чекајто мало. Лаж, бунило и т. д. Нама није до чекања. То је већ решена ствар; Срби се морају и то својски поцепати. Морају се дотле борити, док једни друге не поједу. То је већ тако наређено. Сад само треба да пребројимо војске, — да знамо ко је чији. Истина, свест и т. д. А па што је то ? Лаж, бунило и т. д. То је већ тако наређено, — да се јасно зна ко је чији. Истина, свест и т. д. Добро, а ви избројте вашу чету, вас је и тако мало. А оно остало је наше. Лаж, бунило и т. д. Ајак, ви морате избројити своје, — или ви канда већ и немате никог свог. Истина : свест и т. д. (Зажаре се у лицу) Сви који су пријатељи тужном Србинству, ти су наши. А који нису наши, ти су — ваши. Стармалов извештач. (Слуша кроз прозор и бележи): „ А који нису наши, то су — ваши." Ст. Иввештач.

П и т а њ а. на која тн се само одговара, Ко је црњи и од ђаволА? Ко је без воље народне иншталираН? Ко је оној клики — која гроб автономији копа, воЂ? Ко није биро сретства за постигнуће цељи својЕ? Ко је задао народу српск. велики боЛ? Ко се клетве народне не бојИ ? Ко се хваста да му је у бичу и бријачу моЋ. ? Грба.

Из Оомбора, Има једна стара иесма, која каже: „И жалостан мор'о би се гротом смејати, Сомборске се фрајле стиде коло играти ; Све туђе игре играју, И туђе квиге читају". То је стара песма али није све рђаво што је старо, н. пр. старо вино. А друго ми добро знамо, да старе ствари често долазе опет у моду. Етонапр. сад хоће опет кринолин да се уведе и већ се у Француској и носи. Па кад је тако, за што и она споменута стара песма не би могла опет доћи у моду, особито, ако би одговарала истини и околностима. Хајде да видимо. У Сомбору је недавно давана сриска беседа. Ту су многе српске госпе сјајиле својом — одсутношћу. Хе, боже мој, не треба томе замерити: хрђава су и оскудна времена, нема се новаца за добровољни прилог, за хаљине и шлепове, за рукавице и цвеће; а друго, можда је било и других препрека: једну је госпу можда болео зуб; друга је ваљда иначе била болесна, па је морала зватп Чивутина доктора да је лечи; трећа је можда баш то вече морала да даје „јаузн" ; четврта је баш читала зар какву занимљиву новелу у „ХЈећег 1аш1 шк! Меег"-у, те од љубопитства није могла да прекине; пета је ваљда хтела да доврши нову „корпу" коме за имен дан и т. д. Дакле нема замерке, што не дођоше на сриску беседу. Ади : Наскоро за тим давала је забаву мађарска даларда, (она иста, што јој је г. ђока Михајловић поклонио лане 50 фор.) Па то вече није неке Српкиње' које не беху на ,Беседи" српској, ни зуб болео, ни оскудица у новцу задржала, нити их је то вече Чивутин лечио, нити су коме спремали ,, кориу", него лепо допловише на својим шлеповима и доведоше и своје мужеве и рођаке. Да смо Весели ! На ово „Стармали" има само да каже: Јб ти1а4за§о(; Јиуапок! Или да заплаче песму: „И жалостан мор'о би се гротом смејати Сомборске се фрајле стиде коло играти, Све туђе игре играју, И туђе књиге читају". Брате ђено, мани се ти „ђулића", нека они остану српски, него преведи ти њима ову песму на мађарски! Аб.

Н а б а Л у. На балу за време кадрила рећи ће неки фићфирић својој тенцерки: — Ви рекосте, госпођице, да ваш отац има две куће. Она. Јесте, две куће и велики виноград. Он. Но даклем, и ви још сумњате о мојој љубави.