Стармали

„отармали" број 6. за 1882.

У Ш Т И П Ц И, § Чивутин 8т§ег доказује сада, да Марко Краљевић није био ни Србин ни Хрват, зего баш ирави Члгвутин, јерје сТурцима често гсравио шпекулације. * * * □ Јаша Игњатовић доказује у 7. бр. свога листа, да Вук Бра.нковиЛ није био издајица. Није, Јашо, није, можеш се дакле слободно с њиме руковати / * & ❖ X Бискуп Штросмајер написао је и другу окружницу, у којој учи „иристојности" наше владике, који су му одговорили на његово нрво писаније, Ја мислим да баш „иристојност' захтева на писмо одговорити, а „ неиристојност и би се имала пребацити опима, који нису одговорили. & * * -ј- Пошто је сентомашки учитељ који је био вешт баштован захвалио на служби и отишао из Сентомаша, то сад Сентомашани расписују стечај за учитеља који се у виноградарству добро разумева. * * * О Даклем видите, да код нас свесних Срба помаже јавна реч и опомена. Лане смо викали, што у овдашњем мађарском клостеру има 42 Српкињице, а ето видите, ове године има их само 40 ! (А оне две иду у мађарски „биргершул"). * * Један Сомборац кад је прочитао у „ГГешти наплотку" грдњу против „Пере Сегединца", таки се расрдио и — ноклонио мађарској Даларди" 50 ф. Аб.

Опасно, опасније, најопасније, Данас је оиасно одмора ради гдегод на клупу сести. Јер после кад човек устане, могу повикати да је усташ, па ето да га затворе.

Још је оиасније ако кога гурну, а оп пе падне па нос, него на леђа. Онда могу да повичу: овај не љуби своју домовину.

Најоиасније је данас бити вешерка. Јер ако њушкала намиришу код ње рубље, казаће таки: Ово није чист посао! Нов начин лечења. У држави Санфранциско сваде се два доктора при ностељи једног болесника. Не само да се сваде, иего се још и потуку. Болесник се томе толико смејао, ,ла се сав ознојио. А зпојење му је баш и требало. И он од тога оздрави.

П у С Л И Ц е. Оно што јесте. јесте. Сад већ увиђам и ја, да усташи не бране своју слободу, (него им је други бране).

Др. Петар Михајловић у своје младо и зрелије доба радо је читао клопштокову Месијаду. — Ал да ће му Анђелић бити Месија, то онда још за цело није ни сневао. Дунав је на неким местима тако плитак, да се многи иовинари забринули, како ће своје уводне чланке писати,

Новине ономад донеше глас, да се довлаче неки људи, који Тисино добро пшијонирају. — Но верујте ми, ти су људи или луди или безпосличари. — Да су они паметни, онп не би шпијонирали Тисино добро, него Тисино зло; — то би имало више смисла.

У Хрватској мора бити да је правда јако отела мах и обезобразила се. Ономад с.у тамо суспендовали шест правдохранитеља (адвоката).

Пожунско-чивутске „новине Ргеббћиг^ег 2е1Нт§" доносе белешку под насловом „Н^шпаНШепкатрГ'', у којој се приноведа, како у Новом Саду трвења између народности отимају маха у озбиљном виду. Скоро сваки дан се туку на јавнџм местима мнлитарци са цивилнима. Најизгредније се влада сриска омладина. Ови млади људи тражећи по што до то сукоб иду гомилама оружани са револвери.ма по улицама, где мирне људе терају са трогоара. Шта више и позориште и друге јавне забаве посећују са револверима у џепу, и т. д. Кад је г. дописник већ почео, требао је потпуно ствар да приповеди у чему је, а кад он није ево ја ћу. „Српска омладина иде наоружана — мик| оскопима и дурбинима по улицама и чивутским пожунским новинама и тражи ио што ио то дописников мозак и иамет, но до данас никако га не мога наћи и ово је бацило цело грађанство у велику бригу. Писца пожунске нотице не знамо, али га „Бач. бодрогер Пресе" одаје, јер вели да су писци „Битрам Уа§а1тпс1из ип<1 СипзогЧеп". Не знамо је ли ова фирма судски протоколирана, али ако није требало би што ире суд да је потражи и да их онако људски каквим тешким иротоколом (по перу) одалачи. Аб.