Стармали

„стармали" број 14. за 1882. 111

Заборављено, У последњем броју ,,Турекога Народа" заборавило се уметути две речи: ,, крвава Застава ." (За то ће му се опциговати од плате Иг Гоггп!;.)

Кад је г. Тиса одговарао др. Подиту, случајно је заборавио исплазити се на њега.

Кад се свети синод наш састао, заборавио је, да ће и без тога истога дана бити помрачење сунда.

Кад смо правили за ову годину календаре, заборавили смо казати, да ће бити и у Египту Вашар. Кад је краљ Милан путовао кроз Србију, многе полицајне власти заборавиле су сетити се, да краљеви кроз свој народ за то путују, да чују искрено и отворено, шта тај народ мисли.

Кад је Авел ишао о глави свом брату, заборавио је најпре ш њиме хрвати се (дакле није био прави Хрват.)

Кад су радикалци дували са Виделовцима у један рог, — заборавили су осигурати се код каквог друштва од убода тога рога.

Кад је министар просвете наименовео МијахаХајима за члана позоришног одбора, заборавио је (а можда и није заборавио), да ће дочекати Маца на потоку врапца.

Приликом тридесетгодишњице беогр. певачког друштва заборавили су министарству правити серенаду, и отпевати какву лепу песму, на пример „11адајте браИо!"

Кад је посланик Кљајић у рајхсрату показао хлебац, који се једе у Далмацији, заборавио је нацртати далматински стомак, који уме још горе што да прогута, па ипак се нада да ће остати жив.

Кад се Петар одрекао Христа, заборавио је искати од Анђелића да га направи владиком.

Кад су оно будимпештанским учитељицама забрапили, да се не смеју удавати, — онда се један лист нашали и рече: Има то и нека смисла, јер р1епи$ ^епГег поп с1осе1 ШепГег.

РИГ* 1ош се могу добити сви бројеви „

Јогуница, Н. Н. испрати своју жену до железнице, на којој ће она да путује. Он уђе у један вагон, и ту би било још једно место празно, али је неки путник метуо своју торбу на то место. Н. Н. се обрати путнику, који је норед торбе седео са учтивим речима, говорећи: „Господине, ви ћете бити тако добри, па ћете ову торбу уклонити!" — »Нећу бити тако добар," одговори овај флегматично. — „Онда ћу морати звати кондуктера." —- „Зовите га." — Дође кондуктер и рече: „Господине, кажу ми да ви нећете да уклоните тор1у са празна места, да би могла једна госпоја сести. * — „Добро сте извештени". — „Е, онда ћу морати звати г. гл. кондуктера." - Немам ништа против тога." — Дође и гл. кондуктер: „Ви нећете да упразните ово место, да уклоните торбу с њега?!" — „Тако је, ја нећу.* — „Но, видићемо: жандар ће вас приморати." — ,Добро. а — Дође и жандар, намргођен као рис: „Таки да сте уклонили ту торбу са туђег места, иначе биће свашта! — И1та, нећете да је уклоните? !!" — „Нећу !" — „А за што ? к — ,Јер ја нисам крадљивац, да туђе ствари уклањам. Торба није моја, — то је торба овог господина, што дрема.

По туцета шале, Мати (својој ћерци,) Али за бога Марија, како се можеш са твојим заручником свађати, мислиће свет да сте већ венчати. Претерана иажња. А. Молићу јели г. нрофесор код куће? Б. „Јест код куће је," — А. Е онда га нећу сада узнемиривати, већ ћу доћи други пут. Два смисла. Син пише оцу на једно.ј корешноденц-карти: Послат новац примио сам, лепа фала на исти; скорим више, твој син Паја. Велико насецаче. Гђца: Пошто је метер од овог штофа молићу? Трговац: За вас лепа гђце само један пољубац! Гђца. Добро, онда молим за пет метера, а пет пољубаца извол'те записати на рачун моје бабе. Кажи иут. Госп. Реците ми Марија: зар баш нема пута како би се могао с' вами састати, и међ' четир ока проразговарати ? Келнерка: Како да нема! Узмите ме за жену. Пз живота. А. Заш; о ниси био у сватови твога брата? Б. Ја у принципу нерадо идем у сватове, у једнима сам само био. па ћу памтити целог мог века, то су били моји сватови. прикушш „Созврљонц."

Одговори уредништва, „Испод черге". Овако ући не може. Али ако нам јавите вашу адресу, (или кад већ хоћете да останете непознат, какву туђу адресу) ми би вам нисали са каквим би изменама могло да уђе. „Метеор". Сувише заудара на сумпор. Могао би се од њега запалити део свет и изгорети у пепео све жто је живо и мртво на њему. Па после да кажу „томе је свему „Стармали крив ! 0 — Толику одговорност не можемо примити на себе. Стоврагу. Не би интересовало нашу публику. Врло је мало шале за овај лист, али кад би се и то мало извадило, можда би било згодно за који други лист. тарналог" од почетка до данас.