Стармали

134

„ С тармали" број 17. за 1882.

Трговачке и економеке вести, Из Босне. Шљиве су добро родиле. Усрећителне идеје Берлинске конференције могу ићи у шљиве. Из Пеште. Година је лоше понела. Али зоби и бичева биће још за неко време доста. Из Еђипта. Цена евглеским и француским продуктима иада. Али за то се опет народ и војска диже. Кз Новог Сада. На житној пијаци нема оскудице - у Чивутима. Из Карловаца. Виногради се боје од филоксере. Радње стале. Ништа се друго не тражи, само црвени појасеви. Из Гара-пиро-чедоЋанчеваца. Тикве, бундевс и краставци обећавају нам много. Но до сада још нисмо обрали бостан. (Имали смо друга посла; али нека се нико не боји, — обраћемо ми њега скоро). Из Београда. Добри савети немају никакве цене. Из Ненада (Није нам стигла последња иошта.) ђука и Шука, Ђука. Јеси л' чуо да ових дана неки пештански славни људи иду у Београд, где ће их без сумње лепо дочекати. Шука. Па тако и треба, јер и у Пешти лепо дочекују сад београдске славне људе н. пр. министре.

Научило га циганче памети Дошао неки Цинцар Цигану ковачу, да му н аправи бургију, па се упусти ш њиме у разговор. Какав је био разговор био је, то нас се не тиче, доста тога да ће при крају Циган Цинцару речи ниси ти, господару, баш тако паметан, као што мислиш, — ено оно моје дете од шест 1'одина и оно је паметније од тебе. Цинцар се мислио шта ће на то да му одговори, у то му Циганин рече: Молим те господару додај ми оно гвожђе са земље! Цинцар се сагне и ухвати гвожђе, ал се љуто опече (јер је гвожђе било врело). Онда Циганин дозове своје мало дете и рече му да му дигне оно гвожђе. А Циганче прво нљуну на гвожђе, да види је-ли врело, а кад види да је врело онда га диже кљештама. „Ето видиш, господару", насмеје се Циганин ,да је и овај мали паметнији од тебе." Цинцар је ту лекцију примио ћушећки, а врати се својој кући. Кад је дошао кући већ је било подне, жена је већ била зготовила ручак и усула своме мужу супу у тањир. А. Цинцар пре него што узеде кашику да једе, он пљуњу у супу. ., А шта то уради, ако бога знаш, матори дедаче!" продера се жена на њега. — Хоћу — вели — да видим јели супа врела. Пећеш ти мене преварити; научило је мене Циганче памети. Сремац.

I Досетке, наивности и др, из дечија света. (Продужење.) „Јели, мамице, зашто је наш тата целе зиме, кад је био болестан говорио : Одо ја у суво гроткђе! — а сад се предомислио па оће да иде у бадем (Коментар:) Њен је отац заиста зимус, у болести, у очајању своме више пута рекао: Одо вам ја у суво грожђе! — а сада по савету лечничком наумио је да иде у купатило Ваден. — Даклем није чудо, што је дечија логика, према сувоме грожђу, од Бадена створила бадем.)

— Ајао, стлина да чујете само шта ми је казала наша кувалица Лоза!! — А шта ти је то казала, чедо моје бело ? — Каже, да смо ми сви Маџали. — Па шта си јој ти одговорила? — Ја сам јој казала, да ми нисмо Маџали, — ми ћемо бити Маџали кад умлемо (Коментар ) Деца имају увек логику, али наравно своју, која се малко разликује од наше Знајући то, ја сам се потрудио, да испитам тајне стазе у зеленој башти њене логичности, — и то ми је пошло за руком. Она је чула да се ова земља, по којој ми ходамо, зове земља Мађарска, а знала је и то, да ми кад умремо, да ћемо доћи у земљу. Ето вам кључа за одгонетку. Елем у њеном одговору неће само уживати читаоци „Стармалог" већ, би се тој наивности морао, кадби дочуо, насмејати и сам г. штатсанвалт.)

— Ајде мати да ме купашј! та данас је субота — Мани ме, дете, видиш да данас немам каде. Док је мати изишла мало на поље, а она ти баци аљине са себе па скочи у празну каду, која је стајала У кујни. Кад се мати после вратила у кујну. а она враголасто смешећи се рече: — Мати, мати, ево каде, ту је! Само нема воде. (Па ко је не би онда окупао, кад је тако слатка !)

(АГ. В Имамо још дтсетак овакових (јакон ија, све тазе скуиљених. Али их намерно штедимо еда би могли њиме засладити што више бројева листа, коме се а сто других страна само горчине намеЛу. Ур.) Из Карловца. Магистрат горњо карловачки издао је програм како се има дочекати бан гроф Пејачевић кад се врати са свог путовања из крајине и стигне у Еарловац. Између осталога долази да имају сви заводи као и гимназија и српска препарандија код те свечаности присуствовати. Кад су плакати били полепљени по ћошкових кућа, изашла је младеж хрватска „стеклиши," те свагди реч „ српска" изкинули, јер су увидили да је то штампарска погрешка, и да би морало бити уписано хрватска препарандија. (Чудо како та препарапдија није у Загребу). ,Л е 6 е л е"