Стармали

187

* * * Ј- Босански тањири неће дакле од сада бити од голе ?(№;мље прављени, него ће бити Калајисани. (Само дај боже да Босанцима прија чорба!ј * □ Енглеске новине зову египатског кедиву кедивју. Ако бога знате, немојте тако писати, јер то кад читате од натрашке изиђе „Ујвндек!" Аб.

Биће Г)оме разлике, ја! (Иасдов овај позајмљен је из ..Видела"). 0 просдави 25. годишњице цара (руског) ослободиоца говорио је професор велике школе г. Стојан Новаковић о томе, како је нужна узајмица између Руса и Срба (Види „Видело" за 1880. бр. 27.) А кад је Стојан постао министром укинуо је у учитељској школи учење руског језика, збацио митроподита Михајла, који је узајмицу Срба с Русима најбоље неговао. Па сад питамо, да ли се слажу дела министра Новаковића са речима нроФесора Новаковића? Биђе боме разлике, ја! * Министар Гарашанин војујући за уговор са Бонтуом рекао је, да ће се тиме сручити у земљу 40 милиона динара. А факт је да је тим уговором изручено из земље толико милиона динара. А је ди то свеједно по будућност српску? Биђе боме разлике, ја! * * Да су београдска господа умеда чувати ђ у р у дугајлиским „ја" о фењер, који се на мах угаси и своје уље проспе мени на илећа. Баш право има немачка пословица што каже: Вег Мепзсћ \уе155 П1сћ!;, уоп \уаз тап Сеи \у {гс1. Фењер се опет доведе у ред, али међутим се народ искупио око мене. Један постар господин дође са једном младом госпом и потражи де ће сести. 0пази моју сламну стодицу, која се чинила п невешта као да није самном ништа урадила. Господин понуди госпу да седне на столицу, а ја ћу на то рећи госпи (иогледавши на господина): „Госпо, неваља, љуља се." Међутим дође и она особа, ради које сам ја баш бпо дошао и посади се у море од капа и шешира. Сад станем разгледати свет. Незгодно је било овако гледати таласање женскпх глава и ја пођем да потражим какво узвишено место. Али кад се кренем очепим једног господара, а он се продере: „Ви ако се мислите чепати, а ви чепајте сами себе!" Ја му на то рекнем: „Опростите ја сам мислио дајетомоја нога, што сам на њу стао, иначе би — јаче згазио!" Није био мади задатак провући се кроз кордон од госпа. За моји леђи сам чуо свакојаке примедбе, као: „Куд га врагноси!" — „овај башовуд мора," и т. д.

Даничића, не би он отишао у Загреб, те не би сад његов дични речник излазио латиницом, него ћирилицом. А је ли то за нас православне Србе и нашу књижевпост свеједно ? БиЋе боме разлике, ја! * ^ Кад свака београдска кафана и гостионица и многа кућа српска држе „Кикерикија", а „Срп. илустроване новине" и не зарезују у рабош је ли то онда свеједно за напредак српске књижевности ? БиЋе боме разлике, ја! * * Слобода штампе и конфисковање скоро сваког броја „Стармалог" у Београду, је ли то паметно и поштено? БиЂе боме разлике, ја!

Буњевачки и шокачки жуљеви, Причасни господин Иван Антуновић, келачкобачке бискупије свећеник, назива у својој најновијој књизи ,К.агргауа о ћипјеусШ 1 5окс1ћ" православну веру шизмом. Па кад већ каже да је шизма, онда би боље било да је назове чизма, па би смо бар знали шта га жуљи. Дб. Олике из Америке. Отац девојачки. Ево младожење дошао је! Невеста. А где сте се ви толико задржали, треба већ да идемо на венчање. Младожења. Ишао сам да се на брзу руку брачно разведем с мојом трећом женом. „X".

Кад сам се кроз госпе провукао наиђем на мушке. Вио сам се као Јегуља и сретно би прошао, да ми није запео шешир за неку грану а ова га одбаци на рамена некој двојици, који се обазру, а и сви су се обазирали. Једва доспем на брежуљак, на којем је музика свирала, а ту је била гомила људи свакојаког вида и состојанија, мушки, женски, слугу и слушкиња л т. д. Ја се помешам међу њих. Наједанпут неки детињи глас иза мојих леђа повиче: „Мати, мати! Ево Сафира!" Сви се окрену да ме виде. Проклето ти је то, кад је човек славан! Није бидо хасне, ту се више није могло остати, и ја се дам на повратак, и небо ми улије сретну мисао. У загради, у којој музика свира кад је какво играње у башти, ту ће морати бити красњејше! Ту је високо, покривено а мрачно! Отпузим донде, попнем се горе у заграду, де је било до душе неколико чељади, али де сам ипак згодно место добио. Прекрасно место! Видео сам сваку женску главу и сваки поглед њихов. Наслоним се на један налоњ за ноте и разгледао сам свет. Наједанпут како сам се јаче на налоњ наслонио, пуче налоњ и пребије се; да ме због ларме неби ко опазио повучем се лагано натраг, али промашим пут, нога ми се омакне на ба-