Стармали

188 „стармалн" број 24. за 1882.

Ђира. Би ли ти мени знао казати какво је сад стање у Босни. Спира- Не могу ти тачно казати, али то се да судити по министру Калају. Ћира. А како то ? Спира. Он је баш тога ради о'"ишао у Босну да јвиди какво је стање тамо, па чим га је видео, он се — и сам разболео.

Ћира. У Србији има једно село, које се зове „Совљак." То село хоће да промени своје име, само још не знају како да 1а крсте, или: „Пироћан е" или: „Милутиновад". Спира. Најбоље ће бити да то село остане нри свом старом имену Совљак. А кад је већ потреба да се г. Пироћанац овековечи, њему би се могао дати (од тога села) предикат: Совљачки. П у С Л И Ц е. Нека се од сада нико не чуди, ако види какав сјајан орден на прсима каквог лопова, — јер треба знати да су лопови, кад су насрнули на кућу грофа Андрашија, украли и собом понели неки 30 ордена, Три сестре Јеврејке нородиле су се у један дан и свака роди близанце. (Т>аљда хоће да надокнаде свету губитак једне Естире Шољмошијеве).

самацима, а ја да се задржим ухватим се брзо за друге налоње, повучем их с собом, стропоштам се доле, а једно туце налоња појури с грмљавином преко мене! Сви се погледи управе овамо, а ја нисам смео да устанем јер би ме познали. Неки од оне чељади што бејаху око мене, хтедоше да ме подигну, али ја их замолим да ме тако оставе, јер то ја радим ради забаве. Али то ми ништа не би помогло, опет би ме познали, да се није нашло једно междуметије, које ме је избавило. На ларму, што ју подигоше строваљени налоњи, побуне се сви пси, што су били у башти, и који као што је познато нису пријатељи музике, те стану у сопрану, тенору, баритону, и како је Еећ који умео, урлати и завевати, и то ме је избавило од срамоте. Док су се пси трудили око мојега избавлења, отпузим ја потрбушке из заграде у мрачни део баште, онде се усправим, отресем од прашине и вратим се сасвим наоколо у друштво, чинећи се невешт, као да и нисам са столицом пао у рупу, као да нисам стровалио фењер, као да нисам једног смртника очепио, као да нисам шешир изгубио, као да ме није деран као живог Сафира познао, као да нисам невине налоње посваљивао и као да нисам потрбу шке одмилио из заграде!

У Дублину полицаји праве револуцију (а има их на 20.000). Према таким гласовима не треба се чудити, ако скоро чујемо да је енглеска краљица прокламирала републику,

Председник Београдске скупштине, г. Алекса Половић осветлао је образ својој (напредњачкој) партији, — само што је то осветлење ФалзиФицирано.

И саме маџарске новине признају да у БудаПешти већ нема никакве сигурности. (Зато ли је дакле управа Текелијина фонда премештена у Пешту !)

Краљ Шведски Оскар асигурирао се код неког друштва на 600.000 „круна*. (Мора бити да је што рђаво сневао.) Чупави чланци. XII. Ви већ видите, драги читаоци, да сам ја овај чланак требао написати још пре четир дана. И црна је штета што то нисам урадио, — јер од како је света и века, ни један чуиав чланак није био написан са таким образом, са каквим би био написан ево баш овај. Људи веле да је „дуг зао друг!" ал ја сам ових дана искусио да је „цуг још гори друг" — јер ако си коме дужан ти то или платиш, или пустиш да те затворе, даклем можеш да бираш које хоћеш — али ако те ухвати ц у г, онда мораш и да платиш (љуто) и опет да будеш (у соби) затворен бар неколико дана.

Помешам се међу господу и госпе и станем запиткивати: „Јесу л' већ почели свирати?" — „Има ли много лепога света овде?" — „Који је ово већ комад?" То су била моја безазлена и зрела питања, Али опет сам се то вече нешто научио. Нећу се више никад крити, да разматрам свет. Шта ме се тичу туђи послови ? Сваки нека чисти испред својих врата, кад се напуни наново ђубрета, он нек опет чисти. Музика се сврши, сви се разиђу из баште. Само сам ја остао и месечина у башти. Дуго сам седео и ћутао задубљен у мислима. Месечина ме најпосле запита: „Море Сафиру, а шта си се ти замислио, на кога то мислиш ? „ Ја јој одговорим: „Драга месечино, а на кога ти мислиш ?" „Шта се то тебе тиче?" „Е па не тиче се ни тебе на кога ја мислим?" Из тога може увидети читалац, да се ни њега ништа не тиче, на кога сам ја мислио. Па добро! 1872. ' Аб.