Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 27. ЗА 1882.

211

а „Пешти напло" је то исто у мађарском издању. Главни му је јунак пак овде негде у нашим крајевима, у Шпанији. Аб. У Ш Т И П Ц И. Ц; Алекса Протов је дакде пуштен на слободну ногу; па и право је, ноге нису ништа криве: оне квите фалзификоване су — рукама. * * * □ „Српским илустрованим вовинама" препоручили би, да донесу ову илустрацију: један до неба висок б р ег, који алегорично представља српски немар, па тај брег се љуља и хоће да се сруши и затрпа једну стару баку(а ова представља веселу српску будућност). * * * + Изјутра п р е з о р е види се на источном небу једна нова репата звезда. Један муж се љути: Ето ти мени п р е з о р е рата у к у ћ и! * * * X Р о м а н и дакле хоће да имају свога в л ад и к у. Па за што неби Романи имали свога влад и к у, кад и млоге в л а д и к е имају своје — р о м ан е! (Само кад би било кога да их напише, било би врло занимљиво). * « * X У Убу у Србији опколео је капетан Станиша са 20 оружаних момака кућу, где му је потказано да се налази разбојник ђурђић. Но ђурђић утече испред носа Станиши и његовим оружаним момцима, јер га ови не хтедоше вијати. — Добро би било уместо овога С т а н и ш е употребити за овај посао каквога Трчишу!

* * Дописник „Заставин" из модошког среза (У броју 150.) жали се што немамо никаквог здравственог листа, те многа деца умиру; — уредници пак „Здравља" на Цетињу, „Народног здравља" у Београду, „Народног лечника" у Новом Саду и пок. „Домаћег лекара" у Панчеву жале се опет што међу својим претплатницима немају никога из модошког среза, те они (т. ј. ти листови) морају да умиру. * & $ + Како „Пешти наплов" излази тамо негде код Буд има (Мађари кажу ВиДа), то би се његов сарадник „У ј в и д е к и" могао звати и Б у д а ј и. * * * □ Како је берба већ свуда прошла, то се један Сентомашанин сад јако дао у бригу „Шта ћемо — вели — сад без слатког вина! Аб.

Библијска питања. 21. Да ли би се и стари патријар Аврам могао назвати „главним попом" (*орар, као што сад пише „Пешти наплов")? 22. Адам је страдао због „забрањеног дрвета" у рају; а недавно су многи страдали на Осечкој ћ уприји од дрвета. Небил' боље било, да је и ово дрво за времена забрањено било? 23. Један Карловчанин пита: Да ли би се п а-

с а л н о зачудити; ваше племе биће златним словима записано у историји. ..." „Мој син — да није мој син? —." Повика брат-Панта и радосно и уплашено у један мах. „Да, да, ваш син!" Настави Пера са тако озбиљно-патријотским лицем, да се ја и Паја не имадосмо кад ни смејати од тешка чуда. „Не бојте се!" Настави он даље, „жив је он, жив је на корист, дику и понос своје својте и целог народа српског. У осталом да вас не мучим, прочитаћу вам, шта се о њему пише. Наш друг Паја беше данас у Новом Саду и баш сада отуда дође и донесе нам „Заставу," у којој ево шта се о вашем сину вели! Затим узе „Заставу* од забленутога Паје, па поче са свим течно читати, респективе из главе говорити: „Телеграм „Застави" из Београда: Данас добивена на Јавору славна победа. Турци хаметом потучени. Највећа заслуга припада храбром нашем војнику Стевану II. То бешв чудо од човека. Освојио читаву батерију турских топова и тиме решио битку. Цела Еојска нред њим дефиловала, и док је војничка свирка химну свирала, придену му главно-комавдујући пред свима нахрабре груди — Таковски крст." Сви се гости убезекнуше, а Панта зипуо — прогутаће ; мислиШ) и Перу и „Заставу!"

,Мој син! мој златни Стевица! Та јели могуће!? 0, боже мој, боже — гледај ти то! Седите господо, молим вас —- о, о, не могу к себи да дођем седите!" „Захваљујемо леио и честитамо вам на том ретком отликовању вашега сина! Усуди се и Паја приметити, а ја вребах већ згодно место, где би могао најзгодније уживати носљедице стевичиног псеудо-декорисања кад ал' ће Пера: „Фала лепо, ми смо вам ту лепу вест саопћили — а сад ћемо кући," и пође. „Али за име света господо, камо би ви ишли . .. така радост.. ." „Ајак — имамо учити," знао сам ; шта је држи се на цени. „Та какво учити, молим вас! Ја мислим да ви у овој великој мојој радости морате участвовати — да се онако својски провеселимо !" »Па ког смо врага онда дошли," додаде полугласно Паја, да је и брат — Панта чуо. Пера га погледом пресече. „Право има господин Паја, добро сте радили, што сте још вечерас дошли. Та ви би могли доћи, све и да није те радосне новости...." Лисац један — а да не би „таковског крста," казао би, да има зубобољу и легао би у кревет.