Стармали

„стармали* број 36. ад 1882.

283

Сад се можемо надатн. да ће новине скорим јавити да су злочинци тн побегли (као обично) из затвора свог у Вуковару. * * * Ч- Како никад ве чујемо да су лопови похарали из каквог манастира коју центу пустињачког корењаи црнога лука, него све неке шунке и кобасице, •— ал оно ваљда чувају калуђери под сигурнијом бравом! * * * ® Ја држим да је с р п с к а с л о г а тако већ готова и утврђена, да је ње ради подсмика између ,3 а с т а в е* и »Српског кола" сасвим и з л и ш н а и да јој ништа више допринети пеће. * * * ^ Сомборци су ревепом сазидали ново здање за „Српску чигаоницу" и као што веле, то је здање права палата. А новосАдска читаоница? И за њу се може рећи да је — п а л а т а. * * * А Др. Емилијан племенити Радић вели у својој послапици, да ово ништа не ваља што се радило у нашој цркви од год. 1868. — Па зар ни то, што је Г е р м а н метвут за п а т р и ј а р а ?

Искреност списатељека. УБеоградским новинама има један књижеван оглас у ком неки Ј. ђ. Авакумовић оглашује своју нову књигу и почиње свој глас овако: „Моје дело »Продужени злочин" ит. д. ри, ' ; сви вољни весели, и расћеретани. После вечере скочи лева домаћица, донесе сребрну пикслу са најфинијим дуваном, мету га преда се, направи цигарету, запали је, а ја разрогачих очи гледајући како пуши као Турчин. Не могох да верујем очима својим. А домаћица мету дуван преда-ме нудсћи ме да и ја запалим. Учинило ми се као да сањам. Нанравим цигарету, и гурнем дуван пред Младеиа, да и он нрави и запали. Младен се насмеши и рече : Хвала, ја не пушим ! — Е онда ми се већ соба окренула натрашке, и ја сам ее укочио од чуда и покора. „Ако бога знате, људи, шта је ово ? Разјашњујте ми брзо, или ме пуштајте на поље, да идем, да видим, да се није цео свет тумбе окренуо !" И Младен и Даница прснуше гротом у смеј. „Е кад сте тако радознали, драги госте наш, а ви едушајте, ми ћемо вам све испричати !" Тако рече красна домаћица сипајући мирисави теј у беле порцеланске шољице. Де Младене, ночни ти." Младен се накашља и поче овако: „Елем ти знаш како смо лане стојали рипс4о дувана. Као што видиш одношаји се сасвим изменили. Све до јуна месеца трајало је оно стање, као што је било лане кад си нас оставио. Даница је желела да ја оставим ду.тн, а ја нисам могао. Јуна месеца Даница се мало разболи, брзо је оздравила, ади лечник ми саветоваше да је пошљем на неколико недеља у Мехадију. Тешко ми је било, јер ја нисам могао кућт оставити да е њомеидем. А њу не пустити, кад се тиче аена здравља, ии то виеам смео учинитн, Елем ја

Нека нам пе замери г. Авакумовић, ми не познајемо ни њега, нити дела му,дакле не можемо му дело осудити, али препоручили би многим нашим списатељима, да своје списаније и они тако препоруче. т. ј. Моје дело, продужени злочин ит. д.

Претплата у натури. Један мађарски лист оглашује, да ће од сада примати претплату не само V новцу, него и у натури. ц. пр. у житу, масти, и т. д. И сад ћемо дакле у том листу моћи чигати оваке „0 д г о в о р е а д м и н нстрације: Г. Н< Н. у 3. — Од послате претплате Ваше за паш лист остало вам је 'ч к и л е м а с т и за иду^у годину, које смо вам задобро уписали. Г. Б. С. у Ж. — За текућу четврт имате нам послаги још 25 дека с л а н и н е. Г. У- П. у С. — У име рабата урачунавамо вам као скупитељу по метера сламе и један рупњак жита. Г, С н. у Б. — У вашем рекомандованом писму нашли смо 1шункуи5 кила сочива, кад пошљетејош 3 киле грашка онда сте намирили претплату за целу годину и лист ће вам се уредно слати. Пречастн. г. ф. Л. у В. •— Послати нам рестлови од ружичала, као ба т а к о ви, о б ар е н.е к обасице, погаче, црвенајаја, могу се само у по цене рачунати, јер је уредништво само половину могло употребити. Г. 3. Г. у Ш — Поједини бројеви нашега лиета стају '/'* фунте м а џ у н а. И т. д. Дб.

њу са кума Тином опремим и пошљеа у Мехадију. сам остао сам, а мени терет иаде на срце; онда сам тек осећао како је жарко љубим. Сваки дан еам јој по двалут писао; сваке ноћи сам је ио сто пута сањао; сваког часа сам име њено споменуо, — али то је мени све мало било — све бих хтео да какво велико дело, какву велику жртву за њу учиним, и ха — на једаред ми паде на ум: какву жртву! срам те било; та ти ниси био кадар ни дуван да оставиш њој за љубав. И та помисао паде ми као камен на душу. И ја се одлучим да дуван оставим. Док се она у Мехадији купа, ја ћу се од пушења одучити, па каква ће тек радост. каква изненада бити, кад се Даница кући врати, и нађе својег мужа, који више није дуванџија, Али, да себи сасвим затворим врата повратку у дувански свет, ја сазовем неколико пријатеља на вечеру, и том приликом распоклањам им сав мој дуванцијски прибор и пред њима се свечано заверим да дуван за навек остављам. Хуља и нитков био, рекох, ако реч моју не одржим, и ви, браћо, треба да ме презрете, ако ме кад видите да пугаим. II тако се ја одучих од дувана, за љубав мојој драгој Даници. — Хајде, Данице, сад ти продужи!" Даница се чисто мало застиде и рече : „Добро, али ја нећу умети то тако живо онисати. Но што му драго, како знам. Чујте даклем, драги госте! Кад сам дошла у Мехадију, наравна ствар, да су ми мисли све биле код куће. Кад уђем у своју собу а меии нешто необично. Чинило ми се, да би ми та празнина енопгљивија била,кад би та еоба бар малко на дуван мирисада. Кад добијем од Милана иж-