Стармали

284

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 36. ЗА 1882.

ђука и Шука, Ђука. Јеси д' чуо Шука, да су веки лупежк похарали манастир Гргетек ? Шука- Шта наопако, да нису однели кога к алу ђера ? Ђука- Не, него су похарали манастирску б иб л и о т е к у. ЦЈука- На каква су дела однели ? Ђука- Однели су 74 шуњке, 120 пари кобасица, 16 куленова и 6 пола сланине. Шука. Хо, то су све кдасична дела ! Знаш да је Ш и л е р радо јео шунке. Ђука. А и шунка воле ш и л е р а. Шука. Па јесу д' била дела та свезана ? Ђука- По старинском обичају била су пре тога увезана у — у свињску кожу.

Г а м б е т а. Шта ј' Гамбета роду своме био, Република заборавит' неће. Што је света на четири стране, На гроб овај од свуд пада цвеће. Твоје гране пружале су хлада, А топлота ишла ј' из твог дебла, Република грејала се њоме, Ал мало и зебла. Снага ти је изнемерна била, Свима страшна с величине њене, мо, омиришем га да ли се осећа на дувае, — и чисто ми неправо кад се преварим, — све миелим : можда је болестан па не може да пуши. Али поћу га сневам како сам по соби шета и пуши: око њега магла од дувана, па не могу добро да га видим, је-ли му кошуља лепо изпеглана, је-ли му марама лепо везана, па онда, — баш човек може којешта да снева, — учини ми се као да гутам онај дим око њега, само да га могу боље видсти, јели здрав, јели здрав, јели расположен, да није сувише брижани невесео. Гутам тај дим, а он ми се чини тако пријатан, са свим противно него што бива на јави. У јутру се смејем лудом сну, — али ми не излази из главе. Св ј помишљам: чиме би Милана изненадила, кад кући дођем ? Наједаред, као муња севну ми кроз главу : научи се и сама пушити, па ти онда дуван неће бити несносан, Онда нећеш морати искати од Милана ту велику жртву, да теби за љубав дуван остави; а како ће се он томе радовати ! Кума Тино, рекох ја мојој куми, знате ли шта, ја хоћу да се научим пушити. Нема ту ништа, немојте ви мене одговарати, што рекох рекох. Ево Вам задајем своју поштену реч, ја ћу од сада да будем прави |дуванџија, и ако то не урадим, назовите ме кукавицом; јесте ја вам се свечано заклињем, да ћу од сада дуван пушити. И ја онда куним дувана и одам сена тај до онда мрски занат. Како ми је било с почетка, то не тражите да вам биисујем, — живе су то муке научити се пушењу. Али кад се једном нрекужи оно најтеже, онда постане страст. И за време мога бавлења у Мехадији ја се тако научих на дуван, да сад баш и кад ме не

— Могло б' доћи да ту грдну снагу Слабост људска крене Твоја прошлост Француској је дика (На гробу ти више и не траже). — Нико незна, нит' ће кад год знати, Шта Је данас у земљу полаже. д-

Чини добро, не кај се, Банат је негда хранио половину Угарске; сад је дошло време да је он (свега) сит. * * *&• Срби су некада бранили ову домовину од Турака; сад је дошло време да им „Турски Иарод" зајам враћа. Манастир Раваница је негда гојио благоутробије игумана Ратковића; сад је дошло да цела Фрушка гора спасава Раваницу од глади. * * * Бонту је преклане поклањао с а т о в е; сад је дошло време на он добива г о д и н е. * * & Босна је негда нама слала сувих шљива; дође вријеме, па сад ми њој враћамо још много сувљу просвету. * * * „Видело ' се негда дигло на леђима радикалаца; зато се сада политични морал стоструко диже (или бар треба да се диже) на искуству радикилаца.

би заклетва везивала, не знам како бих се од њега оду чила." „Сад би већ даље могао и сам продужити" рекох ја. „На де да чујемо"! рекоше они. „Ви дођосте из Мехадије кући са цигаром у усти." „Јесте, тако је." „А кад то Младен виде, он у место радости пребледе од стра. „Управо тако." „А кад ви чусте, да се Младен међу тим одугао од дувана, и да се заверио никада више не пушити, а ви падосте као из седмог неба," „Са свим сте погодили! „И ви се сад кајете, што се научисте пушењу." „Да богме. Али заклетву не смем да погазим." „А ти би, Младене, сад волео, да смеш с нама у друштву једну цигаретицу запалити; али си се заверио, па сад мораш да трпиш." Младен ми не даде јасна одговора, само рече : „ Но сад већ шта је ту је; како је да је. Човеку, који није дуванџија није баш најмилије кад му жена тутун пушиали кадсесетим да је цео тај древрат, цело то чудо љ уб а в у ч и н и л а, онда се и у диму женина дувана осећам сретан пресретан. Но Даница баш није пушила као Турчин, — две три цигаретице на дан, то је .било све, та то баш. није много, особито кад је од заклетве.