Стармали

Годани VI.

У Новом Саду, 31 Јануара 1883.

Л Ћ С Т

ЗБНЉАЊЕ ШАЛБ.

Бр, 3.

„Ста,р1лал:11" излази трипут месечно. Годилпва деиа 4 ф . — иогодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 27 2 динара. — Власннк и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; главни сарадиик Дбуказем. Издаје штам аарија А. Иа јевиКа у Новом Саду. — Рукоииси се шиљу уреднику (1 )г. Ј. Јоуаноујс, \\'јсп IX. 1 *огсе1апца88в 5(».) — Иретплата и све што се тиче администрације, штамнарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Телеграми. Из Сарајева „Стармалом.* Синоћ су нашицивилизатори држали „НаггепађепД." Но ми смо и пре тога знали, да има и таких цивилизација, које миришу на рен.

Из Лондона „Стармалом." Данас се отвара Дунавска конференција. Ако која од подунавских држава не узима гласа на њој, нека се тиме теши, што ни рибе, којих се Дунав највише тиче, немају гласа У своју обрану, Ко сме мене похварањем Бедити злобрзим? Ео сме рећи да ја сталеж Калуђерски мрзим? Та ја многе међу њима Волем тако јако, Јест', многе би као пишкот У вино умак'о. Да сам лечник, очи би им Отварао слепе; Да еам песник пев'о би им Сатирице лепе. Да сам богат, не би њима Оставио труике; Да сам лопов не би покр'о Баш све њине шунке. Да сам султан многима би 11 ридеп о колајне;

Да сам зидар зидо би им Све брашпаре вајне. Да сам сова, ја би с њима Једну песму хуко; Да сам пчела, све би њима Стој'о за клобуком. Да сам качар дао би им За опрање каду; Да сам бербер, брио би им ХЈпеп^ећШсћ браду. Ако који, пресит мрака, Зажели се брака, Нек не пази што сам стидљив И невешт и везан, Нек ме зове У сватове, Играћу ко бесан. Светимир Прњаворски.

Шетња по Новож Саду. СХХХУП. Цели свет — осим вегетеријанаца и „благодјејанаца" — слави данас месојеђе. Паими у иначе мирноме и паметноме Новом Саду имадосмо ових дана машкараде и машка-Радиће, тако да се цео свет смејао њиховом послу, а особито су нас иашк а-Р а д и ћ и јако сећали на карневал у Р и м у. Наше даме из највиших кругова (из највиших велим за то, што оне чак на тавану простиру кошуље да се суше), обучене као цвет девојке и нимфе ходале су по улицама гордо и поносито и да нису варјаче код куће оставиле, ае би им се нико смео приближити .