Стармали

„СТЈЈЖАЛИ" ћРОЈГ 3. ЗА 1883

У опште ово је време врло весело, људи су добре воље, чему је доказ и та околност, што већ и у ,3астави" читамо огласе, где „младићи у најлепшем цвету," ,лепог изгледа" „поносног стаса и љубазног карактера", траже преко нонина себи ,васпитану госпођиДу" нли , младу са 6000 фор. в за жену. До сада су се преко повина тражили само „помоћници" и „шегрти", оглашавао се ,шн1!цвегернх" и ,кафа од смокава", кадгод и анатеринска вода за уста и 16.000 „иберцијера", а сад су ево новине постале и п р о в о д а џ и ј е, те ако дотичнима испадне за руком да се сретно ожене, онда би ваљало да невесте пошљу новинама гаће и кошуљу и да им опере ноге. Него би оваке деликатне „ Огласе" ваљало мећатиодсада под „Припослано", гдеобнчно стоји ограда, да „за ствари под овом рубриком у р ед н иш т в о н е о д г о в а р а", јер заиста је то велика одговорност бити „п ро водаџ и ј а," јер се каткад догађа у свету, да брак није баш са свим сретан, и онда обично проводаџију криве, а овако би се могле новине сачувати од пребацивања, као да су оне криве, ако женица после са официрима кокетира или ако муж остаје до ујутру код Клајна у кафани и временом изгуби оних горехваљених 6000 фор. „у најлепшем цвету младости своје." Иначе нема у нашим крајевима ништа н о в о, јер оно што н о в и н е доносе, да је парох српски г. К. Давидовић говорио у сегединској с р п с к о ј цркви м а ђ а р с к о с л о в о, то није ништа н о в о, јер је већ бивало таквих случа ева, а друго и стара је реч, да „н ем а н и ш т а новог иод вебо м."

Но сам-о ми је онда чудо, да кад пема нод небом н и ш т а н о в о, за што онда излазе н о в и н е ? Онда би ио мом мнењу требао да излази само београдски »Т е л е ф о н" јер у њему нема ништа н о в о по д н е б о и. И , Видело" би требало и даље да излази, јер оно такођер доноси у новом своме броју оно исто, што је било у свима пређашњима, т. ј. грдњу (скоро истим речима) на радикалну и либералну странку; а ако се шта н о во спомиње у том листу, то је онда само какав нов аков. Ал наравна ствар, а к о в и се често морају понављати, но за то је ипак њихов с а д р ж а ј бар с т а р и. С а д р ж а ј је пак акову — в и п о, а ово не шкоди ако је с т а р о. Код радикалне пак странке, ако има који аков, или у опште какво б у р е, то онда заиста мирише на п ет р о л е у м. Но петролеум има то добро својство, да нам с в е т л и, премда нека господа хоће, да позориште при давању „Рабаг аса* осветле гасом, но и овај се може у г а с и ти. Но и то је логика ! Иочео сам са м а ш к а р ај д а м а па сам ето догерао до „Виделоваца" ! Боље ће битн да вам умесго тога што лепо прнповедим. Ал' кад сам већ спомесуо, да новине треба да доносе само старе ствари, то ћу и ја какву стару приповетгсу да изаберем: Кад је покојни поп Баба био богослов у Карловцима био је на стану код неког вредног газде, који је имао у подруму добра стара вина. Једном дозове Баба неколико својих колега к себи, јер ни газде ни газдарице не беше код куће, а опазило је бистро око Бабино, да је газдарица заборавила код куће кључ

Један дан из ђачког живота, (Хумореска.) (Свршетак). Брзо је то било, кад се стигло у пратер, а још брже, кад се нашла и рестаурација и — астал по вољи. Истина, сва су места била заузета, али Србадији мора бити један подужи астал, јер она је бесна и у туђини. И нађоше га брзо келнери — та познатој доброј муштерији свашта се учини! Неколико кригала пива за час је облетело око астала. Та добар је пилзанац! А братија је тако жедна! Сад тек унаде дружини у очи, да јој нема њезиног најврснијег члана, прикланала Јове. — Хеј, ко је видео Јову? Јесили био ти с Јовом?... Питаху се сад између себе, кад су се мало подгрејали. Куд се Јова крије од другова! Хајде, читаоче, да се оставимо мало ових овде. Они су се добро адресирали, а наћи ћемо их и после ту — не ће скорим отићи. 0 том те уверавам тврдо искуством својим. Него да потражимо брат-Јову. Аха ено га... Ено се шета под вијадуктом, као да неког ишчекује. Уједаред, гле, шта то би? Као да се нечега сетио. Да, сетио се. Неће, вели, можда овог моћи до-

чекати, а можда се неби ни помогао овако на сокаку. Ко зна би-ли му Васа и дао новаца. Казао би нема. , . или нема код себе итд. Овако ћемо. С лукавим светом мораш лукаво. А бог ће грех простити. Тзко ћу. Хајд, управо к њему у стан. — Сервус Васо! — А здраво! Гле, откуд ти Јово? — Та ето сам баш к теби дошао, тражим те, Знаш шта? Молим те једагт час твој сат овамо. Знагп да сам ти увек гогорио, како ми се твој сат допада и да ћу, кад једаред ускупујем себи само таки купити. А сад сам ево докопао мало новаца, и хоћу да купим. Него да ми га даш на један час, да покажем сајџији мустру; хоћу исти таки. Хоћешли бити дуго још код куће? Могу ти га одма донети. — Хоћу, хоћу. Можеш дочекаћу те свакако јер ваљда ћеш доћи за по сата? — Какво по сата? За осам минута ово ме! — Хајд добро; на га однеси. Само се жури молим те! — Сервус! — Сервус! — Однеси! А куда? Хеј слепи јадниче; но.,. шта I бих могао? Учинићу добро свој братији, па онда... тај „хец!" Тако је Јова у себи гудио, кад се бпо докопао сокака, и журним корацима хитао је управ к мети. У улици „Кбшеп^аззе" Л2 24 истакнута стоји