Стармали

,сг:а?кал:: < број 3. за 1883.

19

од нолрума. Отворише браћа иодрум, сиђоше у »подруме доње, а па стадоше онде по својој вод>и иа натегачу извлачитп и точити, Баба изађе из подрума да потражи који закусак, но у тај пар цође газдарица кући. Баба да би дао знак братији у подруму, да се скрију и притаје, поче у авдији близу подрумских врата својим громким гласом да пева: „С ак ри бледе твоје зраке!" А то су браћа добро разумела, те се ућуташе и скукуњише у помрчини. Газдарица узе * ћупе и оде на Дунав по воду, те би браћа из подрума могла сад изаћи и разбегнути се, али тек што се опа одмакла, а дође и газда кући и потражи кључ од нодрума, да извади себи вина за вечеру. Но Баба, којп је међутим закључао врата од подрума и кључ страао у свој џеп, поче газди свом да прича, како је газдарица отишла на Дунав по воду и однела кључ али — вели —баш сад чух, да се при захитању воде с неким гејацимапосвађала, те је ови па мргво име издеветаше, па сад (вели) не може да дође сама ; а кад то чу благовјерни јој супруг, а он зграби неку тољагу, па терај на Дунав, да види шта је. Међутим Баба откључа брзо подрум и пусти браћу „во своја си." Газда пак срете на путу своју милу женицу здраву читаву, о каквој тучиније било ни спомепа. Кад су дошли кући није било Бабе ни од корова, он је тек пред зору дошао. Аб.

У ШТИПЦИ, □ У „Виделу" бр. 2. има једно припослано, пред којим се налази овај м о т о:

Једаниут се еамо склизне А за грехом грех се ваља. Грешник мисли себе пере Кад стотине чисте каља. ■ ... II а р. пословица." Ниеам ни знао да Змај-Јоваповић уме и „н ародне пословице" градити! И кад је то н арод н а п о с л о в и ц а, онда сам љубопитљив, ко је написао ону познату у м е т н и ч к у пе см у : „Ругада се шерпења лонцу." * & * □ У неким нашим новинама преддаже се и моли да ее од сада не пише и не говори више »Бугарска" и „бугареки народ" и т. д. него Г Б л г а р и ј а* и „блгарски." — Ако ово ириме и паши н а р одни певачи, те ако од сада буду певали: „Од Трнова од земље Блгарске" „Од Шишмана из земље Блгарске" и в Шта му пише краљу Блгарине," и ако господа докажу да је пиоме ,л" у српском језику с а м о г л а сно, онда би могли и то иримити, па да је и с те стране мир у Европи. Како је Даничић умр^о можда ћемо доживеги још и лепши предлога. • ' ' " " ' г- ' % ' * # У целој развојаченој Крајини нема дакле ни једнога школског надзорника православне вере. Како се за бога г. Штросмајер не посгара да се тамо и православни мало узму у обзир?! Баљда се неће захтевати, да то учини ко други! * * = До сад су вршачке ствари претресане

таблица на гвозденој шипци са само четир слова са еваке стране. "Четири чудна слова; тако*кратко, и тако језгровито! СеШ. Тамо се упутио и наш Јова те закуца звекиром на врата — јер, на послетку и то је сајџија! И сад се већ разумемо. Знате и сами шта је било еа невиним сатом. Него куда сад? Куда, куд не би — оад! У рај, кад имаш кључе од небеса! А ти Васо, чекај ме тамо! Само осам минута! ха... ха... На универзИтету код вратара на табли стоји исписано име: ђорђије М. да има неки пакет и буренце на пошти. И бист Јова тамо пре још, и видјел что послано бист сину Георгију од родителеј јего. И возрадовал сја зјело. С вратаром је добро познат, да му у име ђорђија самог транспорт изда. Да! Али је требало прво штајер, царину платити. И — на то ће се Васин сат жртвовати. Свршено је. Пак с прасетом итд, буре с крвљу лозином ту је. Варошки нослужитељ је уп^тио на колица све, да спрати у Јовин стан. Деле нас још неколико тренутака па да отпочне — мејдан. Него сад живо по братију.

Тако је премишљао мудри ловац Јова. Да се вратимо опет у пратер. А! Ту су још. И гле, у добри час стигосмо, јер код Србадије почело већ запињати. Једино и благо ноче већ понестајати, а друго, постало јој тесно. Та је-ли се Србин веселио кад без свога „многаја љета?" А то се овде несме, Хјо! Али кад срећа човека тражи, она га и нађе. Кад ударе малери, малери, али кад сине дан — онда је синуо. За то је и Јова морао другове наћи, и нашао их је брзо. — - Браћо! Једну кратку али паметну! Знам да ћете ме дићи на рукама! То је био његов поздрав, кад је пред „светла" лица ступио. — Знате шта? Хајдмо сад сви к мени. Добио сам јастија и питија. Ту је прасе, печен ћуран, шунка итд. А шта је у бурету, видићеж>, док га начнемо. По спољашности само се толико судити може, да је — аков! — Аков! продере се Србадија И аков!.. шунка!.. орило се из свију грла, да су сви обрнули пажњу на овај најживљи астал. Је ли могло бити милије вести? И је-ли могла вест доћи у згоднији час? Хећете да вам кажем, како ]е изгледало, кад је раја дигла Јову на рукама, да га — благословиРј..