Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 3. лл 1883.

само од новина и епархијских одбора, а сад их је зећ почела и земља да претреса. * X * □ До сад се држало, да су жељезнице брже, него л а ђ е, а сад ево ми у Новом Саду и л а 1) е добисмо већ, а жељезница никако ни да п о ђ е! ❖ * * Д У карловчићком срезу ради поводом избора посланика с великом в а т р о м за себе г. М а т а Ивић; ваљда ће се наћи какав Мата-ф^егос, да пог а с и т у в а т р у. * * & # Наступају избори у Крајини. Поп Кука седла коња и притеже колане. * & * х Бонту је сирома човек, и то није сад осиромашио, од како је пао и доспео у затвор, него он је и при уговарању о жељезници био већ сиромах, јер кажу да је у Београду давао сатове. А6.

Шта певају разни људи у разним приликама. Тавнаноћи, хоћешскороироћи (иеваЈУ У Србији, кад гдегод на кафанском столу опазе „Видедо.") Немалепшег града од Будима (лева;ју неки уредници кад иду по субвенцију). Ево деснице верне (пева се на разним дијетама и скупштинама, кад дође до гласања). Шта с' оно чује са оне стране (пева Пироћанац, кад не зна је ли погодио жељу комшијску). — Хајд! Хајдемо! Гле, данас нам је баш синула срећа, кликпуше сложно сви. — Та нема ти лепше, боже него ђак бити! Упаде сад ча-Лаза, који тако брзо промени начела. ђак — па вечито ђак, то ти је најслађи живот!.. И сад — ту смо! Удри; Јово одмотавај и ударај славину! Боже мили чуда големога! Да Је коме стати па гледати. . Шта? Или како шунка пати или аковче сплашњава ? — Е Јово, бог те живио, баш је све ваљано. Па — кад си море,ти то добио ? Од куд ? — Људи! Ко зна где је ђорђије М.? — рече сад Јова, у место директнот одговора на питање. — III та? Шта? Да ниси —? Упадоше сад браћа, као досећајући се нечему, Дакле. . . Ха ха ха, баш си враг! Него онда треба да и њега потражимо. Ако смо га преварили, право је бар да се сиромах и он мало омасти и поткрепи. Нек има удела! . Хајд ко ће по ђорђија и Васу? Ко зна где седе ? Иди Гавро ! У тај мах зачу се неко појако куц куц! — Слободно! И наједаред ступају лицеми мишљу ђорђијеиВаса. — Право, право! Загрмеше сзд домаћини гостима, о којима је баш реч била, те их дигоше у вис — већ по ђачком обичају; а тон-деспот заори се из

А ј т е ћ а ј а в р у ћ и, н е м о г у и х в у ћ и (певају неки попови кад рнзносе ирву иославицу Радићеву). К а к в а бедакаква н е в о љ а (певају мирни Шумадинци, кад из далека опазе „чуваре јавне безбедности.") Стекло ее випце убеле тиквице (певају неки игумани кад се добро напију). Вуковар је лепа варош, један — д ви (пева експедитор „Стармалов" кад броји претилатнике).

У воденици, Воденичар (нита сина). Јеси ли извадио ушур из браца ђокиног џака ? С и н. Јесам. В о д е н и ч а р. А је ли то видио браца ђока ? С и н. Није. Водевичар. Извади још једаред; али пред њим ? . нека човек види.

Ако рекох, не посекох, Чувајте се, људи, карте, То банкроте ствара. (У Србији сад се радо Играју „жандара"). Палилулац.

подмазаних жица грлених, да се соба тресла, као да попе кога! Не сећа се невини ђорђије . . . Нит' се сећа — нити има када ; Шути само па мота и пије — Док се сети, биће доцкан тада ! Било је кад год у ноћ, код је винце обрвало јунаке; ноге поклецале а грла се расушила. Неки су отишли кући, а неки — не могавгаи ни уз тарабу, морадоше остати ту да спавају. Међу последњима је био и пасивни јунак али ипак главно лице читаве трагикомедије и ђорђије. Сиромах! Сутра, кад је устао и освестио се, имао је кад прочитати адресу на свом рођеном сан дуку који су му послали од куће родитељи, а који је Јова тако уловио... Бар се слатко насмејао, јер, на послетку, што је Јова учинио, то би урадио и он сам, да је транспорт сам дигао, тј* поделио би с браћ<<м. Овако је пак било вигае — „хеца". ђачки животе, ђачки животе! Толико описивани и никад неописани! Толико си познат и опет увек нов! Ко би тебе исцрпео!? .. Нова генерација, ново коло ђака — нове прилике, нове шале. Каткад испадне дебље мало, али није било зле намере па се сме и кроз прсте погледати.. Је-л-те, Бечлије, ко је најлепше провео Духове? Т.