Стармали

„<пај?малп* БРОЈ 6. ЗА 1883.

— Ово није иотина, ми знамо да се по неку у д о в нц у н кола са четири коња шиљу! * * % □ „Видеао" доноси неку новост о једнојбаби ,из места Ослова у Моравској," шта јој је насирало са омрзнутнм зецом. Да је та баба (т. ј. не „Видело," него она друга) читала „Стармалог," не би јој то пасирало, јер „Стармали* је то донео још нре неколико година, само не као истинити догађај него као, анегдоту па за то и није казао место, где се то догодидо. * * * © 11а нек ми ко каже да песници нису п р ор о ц и! Док је г. Отојан Новаковић био још песник напнсао је један триолет у Даници" за г. 1862., који се почиње и свршује овим иитањем: .Докле ћемо све овако, Црно, јадно, наопако? Од куд је он онда знао, да ће бити временом мипистар, и да ли се и с а д а кадгод тим питањем бави? Аб.

Највеке страшило, Састали се сеоски политичарн око чаше вина. Ту се заподене разговор о рату, који би имао бити између Русије и Аустрије. На то ће један политичар приметити: „Онда ће можда п Србија па Аустрију ударити." Ту се десио и сеоскн егзекутор, Чивутин, па ће повикнути пун патриотског гњева: „Каква Србија! Зар би се Србија смела усудити дићи се на Аустрију. Знате л' ви, море, да кад би Аустрија сату спрам лесеца разговарају и заклетву верности јопг једаред понове. Никола је једва чекао вече. Кад је мислио да су сви полегали упути се зиду који је ограђивао Марин салаш. Месец се подмукло смешио, као да је слутио каква се несрећа справља новом Ромеу. Славуји су певали у шуми, а жабе су својим умилним гласом крекетале у риту. Иначе је свуд тишииа, осим што се кад кад који белов тргне, па лане који пут на месец, али одма и ућути. Никола номисли е баш је роматична ноћ. Оад стигне до чида, мислио је како ће га прескочити. Напослетку рече одважно: „Напредсамо па ма скрво ногу ! Скочи преко зида, па ее упути башги. Ал наједаред руља вашака салашарски поче лајати. У тај исти мах зачу се ужасан јаук под зидом, викао је Никола и запомаго. А шта је било ? Марина мати дала је метути једну велику клопку, јер је нека лисица долазила па давила кокоши, и у ту је клопку јадни Никола упао. Али није доста што су му клинови дебеле чизме пробили, на малко и меса захватили, већ на његову вику не дотрчи нико, ко би му могао помоћи, пего дотрчаше неколико белова и то таких белова, који не знадопге за шалу. Тамо би га и растргали да недођоше људи, који су се на ларму пробудили и Николу ослободише. Мислећи у мраку да је лопов, још неколко пута бубнуше поштено у леђа па га онда пусте. А Никола страдалник тешки стру-

мо своје егзекуторе на Србију послала, морали бн сви Србијанци у Азију утећн!" Тако Чива, а ја велим да већег страшила од наших егзекутора и нема, та и ми их се сами страшимо. С. Б Нослушан муж, Око десет сати у јутру ево ти господина мужа кући. Жена. А ди си ти, наопако ти звонило? Зар се сад долази кући!? Муж. Ди сам! Та зар не знаш да сам био код кума Паје па свечари. Ж е н а. Немој ти мени извијати. Чула сам ја већ да сте се у два сата разишли, — па ди си био до сад? Муж. Спавао сам код комшије ђуре. Жена. А зар ти немаш своје куће за спавање? Муж. 0 жено, жено, ко ће теби угодити! Сад ти је неправо што нисам дошао кући да спавам; а кад сам синоћ пошао, трипут си ми рекла, да се не усудим пијан кући доћи. Боље се разуме. Бирташ Максим пијуцкало из Борова буце тужен поджупанији у Вуковар да точи цикнуто и буђаво вино. Како ти смеш тако гадно впно точити? запита га жупан. Добро је то вино за 16 новчића литар; имам ја и друкчија вина по 30 н. литар. Не каже се литар, него литра. Опростите господине ја сам фалио, ви се у аитрама боље разумете од мене. Гига. гну безобзирке преко ледине па до^е до свог салаша. Али га и тамо вашке нападну почем га нису могле познати јер је био сав издрпан. Он стане лармати, на то му устане и отац и кад га види мал га није шлог дерно. Никола му све изповеди и дода да се сад први и поеледњи пут заљубио. Зар то није малер кад први рандеву покваре свирепи и немилостиви белови. И Мара је приличну придику добила кад су је у башти нашли. * * * Он се зиверио ал' не рече ако Бог да. Јер оп тек сад осети да још већма воле Мару. А она, она је шиљала уздисаје своме Николи, не преко високи гора већ жреко ниског зида, не преко дубоког мора, него преко плитког шанца који је растављао салаш од салаша Они су једно за другим тужни. Никола је писао тако тужне песме, тако тужне, да су саме песме од суза постале водене а у том воденом мору хтеде он утопити своју тугу. Кад се Никола мало опоравио после оног караблекрушенија изиђе он ј°дном у лов да се разоноди. Кад дође до шумице, сети се оног дана кад је Мару први пут видио. Уђе унутру кад ал' тамо затече Мару ди седи и плаче. Мара га опази падне му у наручја а пољупци су падали као киша. Маро, без тебе немогу живити. Никола, ако ти неможеш бити мој ја ћу умрети. *