Стармали

»стармали* бро Ј 8. за 1«83.

новаае Ђука. Но, Шука. в

Ђука. Како се, бога ти, зове онај брег у Карловцима ? Шука. Аха, онај што стоји на опом високом месту? п Ђука. Да, да, па има крст на -<н>ему ? Шука. Тај је добио наиме-

да чујем име дакле наименованј е—? Магарчев брег." Аб.

П у с л и ц

е.

Даклем митрополит Сава одрекао се патронства у српској Сарајевској гимназијн. Сад треба још да чујемо, да се тога упражњеног места примио бискуп Стадлер, — пак ће онда бити све у своме реду.

У Бечу је ових дана умр'о један човек од к уп у с а. Код нас је са свим друкчиј е: ми се надамо да ће у Сомбору српство још боље оживити од Куп у с а (ревића). Даклем Балакова је крунисан, и то тек пошто је подписао устав. На овј би могао „Стармали" по нешто приметити, — али са уставом није саветно шалити се.

За Книћанку се вели, да се обесила. То би се могло и друкче казати : умрла је од о б е с т и.

Питање. Ако који ђзк у Бечу полаже какав испит месеца Марта, па случајно п а д н е, да ли је и он „Магг^еГаПепег" ? — требали и њега венцем украсити? Изишла је књига од Јаше Игњатовића „Стари и нови мајстори". Баш смо радознали како је он тај темат извео. Јер знамо да су стари мајстори умрли а нови — сустали.

Наш јединац хтео је само један канон да прескочи, онај који не допушта завладичење пре пуних тридесет година. Он до душе ни тај какон није прескочио, — али је тиме признао да и други могу прескакати оне каноне, који им не иду у рачун.

Наш др. М. Полит требао би на дијети да се живо заузима за преселење Чанго Маџара у Нанчевачку околину, — јер ти ће л>уди скорим бити његови бирачи.

У Чалми се још претреса питање: Ј е-л и к о з а ил је дете? (А да није то била она средња партија, чије нам рођење чивутски новинари одавно проричу!)

Раевестим се кад чух да госпођица на колима рече: „Само да није врат скр'ао јер то је смртоносно." Цело се друштво скупило око мене. А мој коњ ме је врло жалостиво гдедао. „Јуначки само, дижите се храбро" рече ми официр. Кад сам се дизо спазим да се нисам јако угрувао, али кад се кренух осетим да ме десна нога у чланку јако боле. „Врат је читав, хвала Богу" рекох ма да ми није било до шале. „Можете се на мирном коњу мога сенза вратити кући и сенз ће вас пратити." „Хвала, то не могу, јер нога . . . ." „Онда седите брзо на кола" рећи ће госпођица на колима. „А ви, пређите назад." То сетицало господина до ње. Мушки ми помогоше да се попнем у кола. Тад сам још боље видео да смепшо изгледам. Али сам морао трпети, јер и кад бих могао не бих хтео пропасти у земљу. „Па сад расположите. Хоће те ли назад или напред Ја ћу вас сама одвести, „рече опет госпођица и то тако резолутно да је изгледала као рођена Амазонка. „Молим, ја бих у Т. куда ви в ћ идете. Тамо ме чека познато друштво, које ме свакојако мора видети." Тако се кренемо. „Да се нисте јако убили" рече ми госпођица и погледа ме право у очи. Од тога погледа би ми тако зло у срцу да болове у нози нисам осетио. „Није то много. А то ми даје прилику да уживам као познат толику љубазност."

,.На против; ја вас молим да ми опростите. Ја сам томе крива" А поглед који је ишао као спроводуз то био је тако чудан, да сам се ја радова) што сам пао, те сад седим поред ове Амазонке и нишан сам таквим ударцима: Осећао сам неку пријатност и сладост, коју ми загорчавала помисао да сам мало час тим истим очима био смешан. Сад нисам знао како да сматрам моју угануту ногу. Или као жртву мојој госпођици из друштва са којим сам се кладио или као срећу, која ме је довела у близину ове госпођице. Али се не могах дуго наслађивати сластима тога положаја јер брзо стигосмо у Т. — Него остало ми је ипак толико времена да видим потпуну лепоту те госпођице, што је имала хаљину од сјајне, шарен змијине коже. Кад ме је друштво у Т. видело на колима а мога проклета ждрала у поводу почеше се сви смејати, а особито моја госпођица. Али смех замуче, кад видеше како ме официр прехваћа да се сиђем а госпођица крај мене погледа као милосрдна сестра. А ја сам био задовољан, ма да сам опкладу изгубио, јер погледи моје друге госпођице били су ми као против подсмева моје прве госпођице. Из овога што сам вам довде казао вијош неувиђатеза што би мој ћудљиви коњ био узрок те се до данас нисам оженио. Али после две три речи биће вам сасвим јасно, Од тога догађаја ја сам познао и другу госпођицу па почео и њој одлазити у кућу. И код ње се скупљало лепо друштво. Она сама била је ћи богатога оца — дакле и тај ме је отац могао привлачити — била је добро васпи тана