Стармали

за 1883

се и људи чисто подмладе и подете, те за то се не треба чудити, што се у продеће много гато шта збива, што се управо рећи детињом и г р о м може назвати. Само игре има, као што је познато и опасне, те се дете може и да осакати. Ето н. пр. београдски министри играју се у Поречу и Грљану ножем, а то није за децу, могу се посећи; у Лондону и иначе у Енглеској играју се динамитом, а то „пец"! Беж'те децо од тога! У Будимпешти се полиција игра с лоповима и убицама жмуре; „Немзет" у детињској својој безазлености предлаже, да се карловачка богословија пренесе у Будапешту; у Кикинди се деца играју дуела.; Абердар се игра у Риму с папом пилцике; у Вуковару се „Зг1етз1п Нгуа^" игра „фоте" и осуђен је да сваком Србину каже какво грубијанство и т. д. И тако видимо свуда све неку игру, те увиђамо, да је право имао пеоник кад је казао: „Мудри веле нпа уосе Свет је панорама, Кад погледиш кроз стакоце Све је иг ра сама." Само да не буде после „од играчке плачке"! Аб.

У ш т и п ц и. Л „Болонд ишток", лист што излази усред Будапеште, вели како говоре да је варош Чанад поклонила Чанго-Мађарима 20 кола шапурика, те уредништво са своје стране вели, да су им шапурике с тога дате „д а запраже тамо долеуПанчеву оним Радима". — (Ал' може бити да они Раци у ГЕанчеву имају много више шанурика, него 20 кола, те би они могли онима још јаче запражити). та би било да иструну заједно са недавно сахравеном војеном Крајином. Били момци на „кордуну." Кордун се зваше стража по чардацима назиданим дуж обале дунавске да би се спречило кријумчарење са духаном, сољу, шећером и т. д. из Србије. Чардаци ти беху посађени у размацима од неколико стотина корака. Из сваког чардака слао је час но дотични заповедник по једног или два момка да „обиђу" границу до идућег чардака и да вребају кријумчаре. За доказ да су извршили овај налог морали су донети зареззн рабош, ком друга половина беше у другом чардак}. То нашим момцима беше —• особито зими посве трудан посао те дуго премишљаху како би га они себи олакшали. Домишљану Гаји паде случајно на ум грдни дебели — мачак — „Марко" што је таманио мишеве по чардацима. Гаја предложи дакле својој братији ово: да се договоре са својим друговима у суседном чардаку те да везавши рабошеву половину мачку за реп појуре овога штановима, писком и виком из свога чардака а „Марко" ће вам погодити пута у други^чардак, јер је само та два места познавао. Момци ће тамо мачка дочекати, посету му у рабош зарезати, донесену половину опет му за репину привезати па једно оштро „пис!" нама га натраг дотератиПредлог Гајин би радосно усвојен па сретно и извршен. Мачак се брзо навиче на ову нову своју дужност а

* & * §. Добро, ал' да ли ће Чааго-Мађари и онај новац, што су добили од оних 13 С р б а у Кикинди употребити на то, да „запражавају оним Рацимадоле у Панчеву" ? (Боље да су им на ту цел дали 13 шапурика). * * * А Калуђери су позвани да буду народу тешитељи, да га теше у овим тешким временима; па с тога имамо и у Карловцима не једног, него читав кор тешитеља, ШТО се видило и приликом кортешења при избору за хрватски еабор. * * * ®_Кажу да ће нова жељезница у Србији јурити са невероватном брзином, тако да ће своје штације тако брзо пролазити као и з б о р, о д о б р е н> е, п о свећење, иншталириње и алдумаш новог митропо лита. (Та то ће онда бити да човек чисто добије несвестицу!) * * * % Е, дабоме ! кажу да се „Даничић" због тога тако звао, што је био заљубљен у неку „Даниц у". Кад би се сваки звао по ономе, у кога је био некад заљубљен, то би онда когод, ко се зове на пример Анђелић, морао бити заљубљен у каквога анђела — а то баш није истина ! * □ Осечки поп Ј[аза дошао у Карловце па митрополитски савет. А да ли је и оне дерне циркуларе издао по — митрополитском савету? * * * X Г. ђурковић вели у свом програму: И Романи су оставили ћирилицу па шта им <1>али! наши драги момци левентоваху без бриге у топлој стражари. * Беше некада у бапатској крајини један фервалтер познат са своје неиспрпљиве досетљивости. Обрштар закаже једном усред зиме визитацију. Ужурба се цела компанија. Капетан шћаше почастити обрштра са ваљаним једним „генерал-прасетом" (тако се званично називало пуначко угледно прасе.) Али ни он ни фелвалтер му не имађаху прасета у дворишту. Фервалтер се насмеши и позове капетана у шетњу рекав му: „Сад ћемо ми доћи до прасета." Прођу мимо једну граничарску кућу са посве крезубавом тарабом, али у дворишту грокташе крмача уз поцикујућу пратњу лепих прасица Под камаром лежаше грдни белов. Фервалтерово практично око брзо је проникло повољну ситуацију. И не казавши што капетану превуче палицом оштро преко тарабе. Белов на то чегртање ђипи и потегне управо капетану и Фервалтеру те да их поједе. Газда истрчи на тај лавеж из куће и једва одгони разјарепа рундова. Сутра дан дај газду на „репорт" те с њиме у бувару, Но није у њој дуго чамио, јер истог дана око подне б и пуштено лепо прасеизвреће у капетанову кухињуа и — газда избуваре. *