Стармали

„ СТАР МАЛИ" БРОЈ 10. ЗА 1883.

Ћира. Верујеш ди ти да у Београду има више Хрвата него што има у цедој Троједној Краљевини Срба. Спира. Не верујем, ћиро брате, не верујем. Ћира. Ад ја ти могу то званичним актима доказати. Ево, но званичном попису становништва има у Дорћолском кварту) 26 Хрвата. Спира. И сви су лепо задовољни. Ћира. А ево ти званична пописа троједне краљевине, па ту нема ни једног јединог Србина. Спира- Па ипак им није право. То је баш неки врашки хокус покус.

Са свију страна.

у Београду, (само

Ћира. Је си ли и ти већ чуо нешто о оном псету што говори. Спира. Е страшна ми чуда. Нека Бечлије дођу к нама па наће још друкчије псето, — које новине иише. Ћира- Ја верујем да Је „тринеладијанција" на паниру али да би одржала „фајерпробу" кад би дошло до вашара, — о томе би се сумњао, па баш кад •би се Тадијани д е с е т пута заклели. Спира Ал кад би се д в а ј е с т пута заклели ? Ћира. Онда би још мање веровао. Спира- Ал кад би се закдели Т р и ј е с т пута? Ћира. Онда им не би ни мало веровао.

Из „Панчева" смо добили један штамиан плакат, и то у правом смислу п л а к а т, јер плачу и запомажу и они који га пишу, а и ми који га читамо, тако је трогателан. Плакат је од „о д б о р а з а п о тпору чангова," што су дошли у Папчево, да — као што један пештански мађарски лист вели Рацима запраже. На плакату су том потписани дванаест Србаља, којима ваљда прија та з ап р а ш к а, и ми би на уживање читадаца наших изнели та имена на јавност, али не можемо очима да верујемо, кад видимо каквих ту имена имаде, те држимо, да је ово нека мистификација. Ваљда је когод дао штампати и то врдо крупним словима њихова имена на овоме „Позиву," у којем се иште помоћ „за ове наше другове" (т. ј. Чанго-Мађар е.) Док дозна „Пешти напло" за ово, знам да ће ускликнути: Бе те§18 ћипсги!; а V а (1 гасг!" Као што рекох, ја држим иди да је то нека мистификација или да се у штампарији пореметио сдог, те потписи ови који су требали доћи под позив на скупљање за пренос Бранкових костију, дођоше непажњом слагачевом овамо под Чангове иди најпосде можда су моје наочаре фаличне, те ми не показују добро, с тога би молио свакога из публике, ко се у своје очи поуздати може, да дође да му покажем овај „Позив" да покуша он прочитати, можда ће онда какогод друга и друкчија имена тамо наћи. Из Београда смо добиди низ песама, што их шегрти и школска деца по Кадимегдану певају. Једна гласи :

ее смилује и испослује бар преустројење наше квлибе кад већ не хтеде ерар нове зграде назидати. Наумимо да се осветимо том немару виших власти, али како? „Знам већ како" рекох уједанпут капетану. „Молим само, стрните се јож који дан." Дођем једног лепог мај ског вечера дома, викнем свога одморнога Розинанте-пегаза, погладим га по врату, шапнем му нетто у лево ухо, уседнем па збогом по други пут и то неданимице управо на — Парнас. Сутра дан уручим капетану најциврастије лист артије коју нокриваше овај састав: Облок у К.

Кад се први у држави Закон сретно сков'о И плоду му: строгој правди Народ обрадов'о ; Кад је први суд почео Казнити злочинце Вез разлике: земљеделце Племиће и принце; Кад је први прсцес у.з ; о Судија у руке И стале се решавати Ствари сваке струке.-

Зграђена је за писање Кућа набијена, Без забата, само просто Трском покривена. Мрачна зграда доби светлост Од уских прозора, Да судија дању свеће Палити не мора. Рапав астал, дивит, перо, Две сламње столице, Два табака још артије: Ето писарнице!

То је био први облик Писарнице дичан: У каквој сам ја чатрљи Сад ћу да вам причам. Ниска зграда стародревна На три свода уска, К'о прљава проваљена Од јајета љуска. Ил' к'о стара искрнљена Кошница од блата, Ил' стражара нануштена Од турских солдата. На крову се обилата Маховина шири, А под стрехом гост свагдањи, Подли врабац вири. Мрки димњак чврста стаса Идол старе моде Штета само што с' на њему Не легу још роде. Покрај зграде дрема празна Стара ,,шилбокана" Као верни чувар- њезин До данашњег дана. Крај сводова пружио се Ходник од два хвата,

Мало даље нагазићеш На чађава врата. Ту је кујна за стражаре Прљава ијадна, Ту састанак често држе До два ветра хладна. С леве стране тамнице су С окорелим гадом, Бујни мирис белог лука Носу ласка крадом. Ту се легу животиње. Свакојаке мале, Шукундеду с пранауком Наћи ћеш без шале. Једна тромо иопузује, Друга ситно скаче, Неке онет врло радо У зид се завлаче. Ето тако ти изгледа Кујна и тамница; С десне стране мрке кујне Ту је писарница. Две собице доста тесне Давно пе кречене: Једна скрива три писара Друга је за мене.