Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 11.

за 1883

85

ЛЕ»

Ћира. Чиме би ти могао упоредити ову нову трипелалијанцију? Спира. Ја би рекао, да је Немачка: о т а ц. Ћира. Врло добро! Спира. „А Ауетро угарска је: с и н. Ћира. И то си добро рекао. Спира. А Италија је: д у х. Ћира. То већ не разумем. По чему си дао Италији улогу д у х а? Спира. ,Јер, знаш, духови имају тај обичај, да се на једаред из ненада појаве, али умеју тако исто наједаред и да игачезну. Ћира. Согро <И ђассо! То не мирише на добро. Спира. А зар сам ја казао да мирише.

Ћира Даклем архимандрит Пантелић има куражи да се прими за Шабачког владику. Спира. А зашто не би! Он ће тиме у сваком •случају да аванзује. Ћира. А како то ? Спира. Но, па зар није монастир Опово, по положају свом, прави Д о л њ а к? Ћира. Јесте. Спира. А кад Нантелић дође у Шабац, онда треба само први ветрић да дочека, који ће му показати пут у манастир Г о р њ а к. Ћира. Имаш право! тамо су оправили и честитог владику Јеронима. Спира. Ето дакле, зар то није аванзман, кад се ко из Долњака упути у Г о р њ а к. Ћира. Е, кад је тако онда честитам и Пантелићу, — и манастиру Опову.

Бука. Шта то управо значи ^ „брукшанац" ,што Новосађани ишт У да се У клони ? \| Шука. брук -шанац, то значи да ШјШиРкбрука за Нови Сад, што се тај Ш а н а Ч ве ^ једанпут не уклони, него нам трује џигерице. Аб.

П у с л и ц е, Даклем нашим гостима Чанго Маџарима већ је додијала „обетована земља," те се полагацко натраг враћају. — Хе, браћо моја, ту треба имати ерпска стрпења, ако ко хоће да овде мало дуже издржи.

„Воггагеш Јапко" насликао је Анђелића како тера нечистога духа из г. Теодоеија Мраовића. — Видићете само још ће Анђелић од Маџара добити почасну титулу „Главног управитеља нечистих духова" —

(а што је најглавније, ту титулу неће му моћи нико у сумњу доводити). Стари Римљанеки бог Ј а н имао је д в а лида. По томе би министар С т о Ј а н требао да има д в е с т а лица. (Но ми видимо да он нема ни толико л и ц а, колико је потребно да се човек мало застиди, — за то ћемо му ми од сада поклањати мало више пусл и ц а.

Сад је опет у Најхајзлу нестало једно слушче, к;је је служило код неки Чивута. (Можда су га сам» послали да тражи Естиру Шољмошеву).

Сад се већ из маџарских кругова чује и тај глас, да треба српски нар. сабор сазвати у Пешти. Против тога нико не нротестује, — шта више на то пристаје и карловачки гостионичар Корнфајн, али само под тим условом, да се онда маџарска дијета држи у Карловцима.

Сад је већ постало општом жељом и намером да се Бранкове кости пренесу у Карловце. Али мени се чини да та светковина неће бити чисто ерпска, ако се не нађу бар петорица-шесторица, који се с тиме не би слагали.

Синуше нам лепи гласи, да се наш драги Милетић знатно опоравља. Међер на небу се ипак друкче суди, него што му је до сад суђено на земљи.

Султан је пристао да турску жељезннцу настави код Врање, али држи, да ће Аустро-угарекој политици најбоље одговарати, ако ту жељезницу не повуче на пречац у Солун, већ онако: наоколо, наоколо, па тек онда у Солун.

„Видело" ће још донети подпун и опширан У^ит герегШт о „огребеном бабином колену," — али обдукциони записник о Ленки Книћанки, — то нећемо од њега дочекати.

Енглески парламенат добио је недавно једну молбеницу којаје миљу и по дугачка; — па шта је то? Наша молбеница да се нар. сабор сазове, још је много дужа, јер ево се отегла већ на годину и по дана.

Из старих времена. Некад било сад се приповеда. VII. Поп и удовац. Неки попа сретне се са једним удовцем на новосадској пијаци. Обојица су били Новосађани и стари познаници. Попа ће запитати удовца: Море Јашо, јеси л' се ти оженио? — „Нисам." — „А да шта чекаш? Та ти си давно обудовио?" —- „Хо, господине,