Стармали

„саАРМАДп'* БРОЛ 11. ЗА 1883.

одговори Јаша, ја би се жепио, ади не могу да нађем удовицу, којој су првог мужа обесили." „А како би ти такву удовицу узео? Зар нема других жена?" — За то, господине, што свака жепа каже да јој је први муж био бољи, а кад јој је први муж био обешен, онда не може то казати, па за то ја тражим такву удовицу! VIII. Надлагују се. Један рече : „видео сам главицу купуса, под коју би се могле две регименте солдати склонити да не покисну." Други рече: Нпје то ништа, ал ја сам видео, како три стотине казанџија кују један казан, пак су један од другог у тако далеком размаку, да један другога лупу не чује. — Хо, брате, а шта ће им тако велики казан ? — Да кувају ту главицу купуса, што ситивидео. IX. Но може више желети. У Новом Саду диванила господа адвокати у старо време ко може више жедети. Седили су пред кафаном код зеденог венца. Један вели: „Ја би желео грудву злата као та римска црква." Други рече: „ Ја би желео, да су пуни варадински шанчеви ситних игала, па да се све те игле претворе у хиљадарке." Трећи ово, четврти оно. На то ће рећи неки Шандор М. — То је све мало, да ја вама изжелим ! — Дед да чујемо. Ја би желео, да се све воде па свету претворе у мастило, а ја да узмем перо и пишем цифре једну до друге све дотле, докле пе потрошим сво то мастило, па кодики број изиђе, да ми је толико новаца а ја би писао све саме деветице: 9999, . . . Више се заиста не може желити! X. Шта је најбоље ? У једном друштву диванило се о томе шта је најбоље на свету. Један рече ово други оно, на то ће трећи почети: — Нема ништа боље, него добра и лака сигурна кола, да се не бојим да ће пући рукавац и испасти чивија, спасти шина, пребити се ждрепчаник. Серсам нов, неће пући кајас ни штрањга; коњи средњи пак чили, само треба цвркнути, па држ' ! Ту ноћ пре нег' што ћу поћи на пут пала тија киша, уталожила сасвим прашину, блата ни мало, облачно, не треба сунцобран, ал по нека капљица ситне врло ретке кишице, ветра ни маличко, по која кап кише падне на лице, па се и осуши. — Повећа чутура салаксије или Каменичке провалије из Тоше Сарајлића винограда, шунка обарена али не баш од матора свинчета, пун велики буђелар, све саме хиљадарке и сто-

тинарке, па и по пека петица и десетица, напео се буђелар као штене па стоји баш до срца, а у штриканој кесици по која „ајнцерка", цванцизи, сексери а провирује и по неки дукатић, с друге стране има и крајцара. Тако путујући коњи се мало загрејали, на на друму бунар: Ме^ај Кб*а да напојимо коње; стани под тај багрен, до мене седи мој кона, повео сам га у друштво, да нисам сам, цигара већ разуме се по себи имамо доста. Дед', коно, дад ту чутуру и извади ту шунку. Гле шта је ово у салвету? Сир. Ала је та моја жена враг, та нема је у вармеђи ! На конак код „Јелисавете", пак шта волеш. Је л' те читаоци да је то најбоље? XI. Пивнички поп Андрија даје придику. Благочестиви христијани! Ја сам један срећан свештеник! У толико мојих година поповања овде у Пивница, кад сам год кога исповедио а оно нема грешника, сви праведни. Ја не знам куда ћу с толики светитељи! За кивоте им није бриге, има у шуми дрва доста, а и мајстора је довољано. Али нема толико манастира да толике светитеље сместим. . . . А да ко је грк-Јовин дућан обио и похарао? Ко је Лалин амбар пробушио? Ко је Нићине коње одвео? ћирине овце отерао? Цркву јесенас поробио? Лукину кућу прокопао и однео маст и сланину? Ко је Спиридонову сувачу упалио? Кад при исповести сви кажете, да сте праведни! Сви у глас повичу: — Ми незнамо, попо, ко је то све урадио. — Е, кад незнате, онда: Амин! М. Одговори нашег Домишљана. XXII. Из Београда добили смо питање: Каквајеразлика између министра Тисе иминистра Стојана Новаковића? На које наш Домишљан одговара: Министар Тиса направио је дармар у цркви туђој, а Стојан у својој рођеној. ХХШ. Из Осека смо добили питање: Заштосепоп Лаза тако угојио? На то Д. наш одговара. „Јерје дапас округло благоутробије најбоља квалификација за проту, — особито кад се друге кв алификациј е нема. XXIV. Добили смо питање: којисе грех да најлакше исправити? На то наш Д. одговара. Кад ко заборави претплатити на „Стармали". Тај се грех да за тили часак исправити. Имного се веселије проводиускрс, кадчовек знадасеитсга греха опростио.