Стармали

„СТАГМАЛИ" БРОЈ 11. ЗА 1883.

Ц®рНАРОДНИ САБОР СЕСАЗИВА!-^3® Пошто је „Стармали" увелико већ ушао у нову четврт, то се овим сазива наш народ, да се сабере око „Стармалога" у што већем броју! Допуштење од владе је већ ту.

Једној цури. Обрвама твојим нема мана, Пијавице то су с' океаиа; Очи су ти звезде Дагестана; Трепавиде палме Хиндостана; Уста су ти ружа расцветана И мирисном слашћу замедљана; Мио гласак као у ћемана; Обрашчићи румен патлиџана; Твоје чело парче пармезана; А ручице батак од фазана; Брада вреди града Коморана, На њој мадеж царског капетана; Злата вреди твоја коса врана, Али срце — ни луле дувана. Гиган.

С високим господином ваља умети. Главни контролор бПћоиеМе знао је да ће сутра дан бити иредстављен краљу Лудвигу XV. и за ту аудијенцију спремио се како је најбоље могао. Помишљао је на све, што ће га можда краљ о министарству његовом запитати, и за свако питање удесио је одговор, да не би дошао у неирилику. — Кад дође пред краља, а краљ ни речи о мипистарству ни о државним пословима, — већ зацита га: „Чујем да сте купили леп нов двор?" — ж Јесам ваше величанство," одговори бПћоиеМе. — А колико имате прозора са фронта?" Контролор је био изнанеђен тим питањем, и пошто заиста није бројао прозоре свога двора, рече краљу искрено: Ја не знам, ваше величанство ! Краљ му на то окрену леђа и не проговари с њиме више ни речи. Ту се десио неки други дворанин, коме беше жао што је бПћоиеМе тако страдао, па му рече: Ви сте здраво погрешили пред краљем да не знате. Пред оваким великанима мора човек знати и оно што не зна. Боље је насумце одговорити ма шта него рећи: не знам. Ето видите, ономад, кад сам се вратио из Мљетака питао ме је краљ о разним стварима. Ја сам му на свашта позитивно одговорио. Запитао ме је и то, „из колико се чланова састоји савет д е с еторице?" А ја се нисам смео дуго промишљати, већ брзо одговорим : Из осамнаест, ваше величанство! — Краљ је био потпуно задовољан са мојим одговором, — и ја сам остао лепо у милости његовој. Још се могу добити сви бројеви „I

Све је нестално. Правио пећ циганин код попе од блата, ал је тако добра била да се трећи дан срушила. Кад га је попа грдио, а он одговори: — Ето видите, господине, то је најбоља потврда оних ваших речи, које смо од вас у цркви више пута чули. — А које су то речи? — „Све што је од земље и праха створено, то је нестално." Муж и жена. Жена, Сад сам дошла до тога уверења, да се најбоље излази на крај, кад се кува по кохбуху. Ту се тачно каже колико од чега треба да се мете у које јело. Муж. Да, да! Знам ја то врло добро. У кохбуху стоји : узми јаја оволико, — узми масти оволико, — узми шећера толико, — узми ово, узми оно, узми ! узми ! — ал одакле да узнеш, кад сз нема ! Такав би ја кохбух волео, који би и то знао казати.

А. и Б А. Да вам се потужим, господине. Б. А на кога ? А. На мога комшију Марка. Јуче смо се мало споречкали; па знате ли шта ми је казао ? Б. А шта ? А. Казао ми да сам матори магарац ■' Б. 0, о, о! А како би он вама то могао рећи! Та ви сте још млад, у најбољим годинама.

Но ц п 4 * Јм 0 Ји ХА ""ЧСика, Јовин лззсст доноси у своме седмом броју за 1883. ове чланке: 1. Пролеће и ускрс (песма са насловном сликом) од Чика Јове 2. Миша - квариша (приповетка) од М—тин. 3. Узвишене („Рел'јефне") шаре од хартије (са три слике) 4. Без тога ]е могла бити (песма са две слике) 5. Наши разговори од браца Мите 6. Колико вреди добро друштво 7. Скидање са крста (само сликаЈ 8. Чудновата риба (са сликом) 9. Народна песма 10. Шетња у троје (песма са сликом) 11. Алманзорова прича (приповетка) 12. Оглас двеју умрлих другарица 13 Разнолије 14. Даштања 15. Чика Јовина пошта 16. Новије књиге. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу: Рг. Ј оу . Јоуапоу1с "Шеп, IX. Рогсе11ап§абзеК 56. — „Невен", чика Јовин лист , излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за АустроУгарску на читаву годину 4 ф.. на пола године 2 ф. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 дин. или 5 ф. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 фор. 50 новч. на пола године, и шиље се на адресу: Штампарије А. ПАЈЕВИЋА у Н. Саду. армалог" од почетка до данас.