Стармали

154 „стармали" број 20 за 1883.

И иначе је било забуне овим поводом. Будапештанске новине, кад су чуле да сеСрби скупљају у Карловцима у великом броју, а они се сетише бог зна какве скупхнтине српске на К, а р л о в а ч к о ј п и ј аци из пређашњих времена, те се поплашише, па за онај мах заборавише и на саму Тиса-Есларску аферу, него се стадоше за нао заузимати и око нашег спасења бригу водити, те се особито „Пестер-Лојд" сав запенушио и стао Бранка представљати као песника бунџију и опомињати владу, да стане на пут овој к у лт у рн о 1 светковини,јер к у л т у ра је као што је познато ствар, од које се у Мађарској највећма зазире: за, то и забрањују немачко позориште у Пешти, за то укидају словачку „Матицу" и гимназије, а отварају катедру „хомеопатије" на будалештанском универзитету, као знак рачијег напретка у науци и просвети. И „Сарајевски гласник" се забунио, те уредник му доноси белешку, да је Његова Наименованост „у пркос „Застави"уВуковару свечано дочекана ." Ово ће браћу Босанце јако занимати и биће им врло мило и белешка ће им се та допасти баш као права „са рај е вска," јер такве новости и спадају у такве листове, који излазе тамо у Турској Али све те забуне појединих забуњених људи маленкост су спрам величанствепог одушевљења здра- ' вог и свеспог народа српског, који је достојним и узвишеним начином умео да прослави овај красни чин ј српске свести и признања према свом омиљеном сину, чије ће се име славити догод је српског духа, српске речи и српског бога! Слава Бранку Радичевићу и слава свести народа срнског! А6.

Еп $Г08. Црта из лшвота. (Свршетак.) Не можемо пребацити Аци нехатост. Ои се својски трудио, да нађе званије. Све је биртове и кафане са својим шуром обишао, али званија ни од горе, ни од доле, од корова. Он је лупао главу и дању и ноћу, како да дође до корице леба, — али ни то није помогло. Од тешка лупања мозак му се тако заморио, да не могаше ни искру мудрости из њега искресати. Та ни сви седам грчких мудраца не би били у стању својим мудрим саветом несрећном Аци помоћи, Талес из Милета, Цитак из Митилене, Солон из Атине, Бијас из Пријене, Хејлзн из Спарте, Перијандар из Коринта (мал' не рекох из корита), Мизон Малијац, Емпедокле из Агригента, Аксусилај из Аргоса, Ферекид из Сироса, Питагора са Самоса и остали са целим апаратом своје класичне мудрости не би могли Аци званија наћи. Гле, ја у место обећаних седам мудраца, наброја неких једанаест, — али да су још и двапут једанаест Аци у помоћ притекли, ипак га не би из блата извукли. Бадава би Бијас из Пријене њему говорио: да

Уштмпци. ?. С обзиром на Тиса-Есларски еуд и на М ©рица Шарфа, изменули су Чивути познату латинску опомену „Метепк> топ" овако: „М втеп1о М ®гИг! Хајд' само нека запамте! % + Тисино пољско добро, где се он радо преко лета бави, зове се Гест. Па то њему кад хоће да се извезе напоље у Гест, ваљда сви пријатељи веI ле: Гест хинаус! * * ❖ О Чујемо да Мађарска влада купи прилоге на пренашање костију изгладнелих Чангова натраг у Буковину. * * * Ф& Даклем ће се на Сави код Митровице и Шапца градити сталне ћуприје „ради лакшег саобраћаја." Шверцери Оавски дају угарској и српској влади свечану бакљаду. * * * А „Турски народ" вели, да је г. Герман у Вуковару „у пркос Застави свечано дочекан." Богме како је г. Герман популаран, можда би га и у Каиру сада свечано дочекали. Нека проба „упркос Застави!" * * * Српској влади, која је понудила (а нико је није ни молио) пароброд „Делиград" да носи Бранка, а после опет цовукла реч натраг, те неда, ругају се деца: Узпмала, давала, с мачком снавала и т. д. „мудрост није тешка ствар; и да ти је, што си год више нешто научио, све то лакше још више шта научит.: јер то за Ацу неби ништа вредило, јер он, што год се више сиротовати учио све је мање способан за ту науку постајао. Шта би хаснило Аци кад би из Бијасових уста чуо његове речи: „Што вас је више, веће је зло," — кад је то Аца знао боље и од Бијаса самог; знао је он врло добро да ће се његова породица који дан умножити (да ће му Катица сина или кћер поклонити, и да ће онда њихово зло још горе постати. Не би ни Талес из Милета ништа израдио својим саветом: „когнози сеавтоп!" (познај сам себе!), јер залуд би Аца сам себе и унутрашњост своју познавајући,! уверен био да му је стомак празан, кад то други видети не хтедоше. Бадава су његова црева крчала: „когнози се автон," које би на српски толико значило: „Зар не знаш да ниси још ручао?" Аца се томе дивану морао и невешт чинити, — онако су га црева његова и назвала „Игнорантом." Па ни сама она мудра изрека Сенекина, која је тиранину Дијонисију за један таланат продана, не би Аци могла помоћи. Он је ту изреку запамтио још из другог разреда гимнасије: ОшсЦик! а§18 ргис1еп1;ег а§аз е1 гезрше &пет!" (Што год радиш мудро ради и сећај се краја.' Све су то празне речи, кад Катица његова неће да зна за крај, Она га је бескрајним сузама дотерала у Н. Сад и бескрајним „Званијем" од куће га отуђивала.