Стармали

155

* * * \у Кажу да су Вуковарци врло радосно испратшш Германа из своје ередине. * * * □ Даадем и у Горњем Милановцу су пуцали жандари ва грађгне, као иу Гамзи-граду, Поречу, Грљаиу, и т. д. — Па то није тако страшно! Страшно је тек онда, кад грађани стану пуцати! * * Тим чивутским новинарима не може нико угодитм: Нит им је по вољи Бранков ногреб, нити црногорске кнегињице с в а т о в и! Били ми жалосни или в е с е л н, њима је све неправо! * * % §. Чивутеким новинарима је за то неправо што смо Бранка преносили, што они знају бољи начин п р е*н а ш а њ а л е ш и н а, онако по Тиса-Дада-нском начину, испод сплавова! * * * + Наши учитељи праве „Уег^пи^ип^згехзе" у Бају, да уче мађарски. Да чудна „фергнигна!" ВТ' ш а А1)зс1тШ # * * □ Кажу да су М а ђ а р и израдили, да лађа „Делиград" не дође на Бранкову свечаност, а да ди су Мађари и то израдили, да карловачки б о г о сл о в и не дођу? * * * ^ Новосадски „РШјуМек" кунује силни карбол, да се дезинфицира. Аб.

П у с л и ц е. Маџари хоће да нам докажу да Бранко није био песник, ма да су му дела дочекала осам издања. Та да, њима је коНо Турчин Јота, који дочека свака три месеца по једно издање (из диспозиц. фонда).

Ма да Бранко но маџарском мнењу није био песник, ипак веле они да је био политичан песник. То је тако исто, као кад би човек рекао: маџарско-чивутски листови немају логике, али ипак имају политичке логике.

Даклем од новог сујецког канала нема бар за сада ништа. — Је ли то за то, што Лесепс није Бонту, или за то, што Гледстон није Чеда?

Даклем ваши калуђери већ иду на фунту. — Радићев мозак 15 фуната. Ја до душе то не верујем; ал како сам купио, тако продајем.

Хан Балукџикански донео је закон да се од сад неверне жене продају. (Као да је то нешто ново, као да се неверне жене нису и до сада продавале.)

Да чудне моде! Сада госнође носе на шешири бреокве. И тако сад — не треба више певати: Тресла је Тода јабуке, — него: Тресла је мода брескве. —

Два месеца дана Аца је у Новоме Саду, па ни једне парице заслуге. Једиом дође шурак Ацин и донесе неку немачку књижицу из матичине библиотеке, са позивом да Аца то нреведе или преради на сриски. Позоришни комад „ђувегија без невесте" буде преведен, прерађен и са 5 форината награђен. Аца се налазио у седмом небу. Први литераран иосао његов угледаће света. па осим тога још му се тако лено наплаћује. Катица је хтела за петицу да купи куму кошуљу, — но Аца се томе противио: „ Ја не дам да други моју заслугу и моју славу ужива! Кад год му кум обуче ту кошуљу, увек ће држати да је он превео „ђувегију без невесте" — а то није истина. Не дам моје горко стечене славе никоме, знаш!" „Е па добро, штаћемо даклем са петицом?" Запита Катица. „Шта ћемо?! Хоћу да ми је дуго у памети, да је дуго пред собом видим, да уживам у њој. А ти знаш у чему ја (осим славе) највећма уживам". „Па у чему де, — реци?" „У чему!? још можеш питати. Ти знаш да ми је од свију материјалних уживања најслађи кунус, Нарибаћемо буре купуса, па ће нам трајати целе зиме. А кад год га будем јео, уживаћу у мојој слави, која се претворила у купус, и обратно: у купусу који сг прославио."

Сложи се даклем наш Аца са својим шураком, новинаром, те купише 150 главица футошка купуса еи сошра§ше. Шурак, као припозната личност, као новинар, који још не беше остарио и по томе још висаше о клину као ново сито,*) узајми од неког познаника свога са житне пијаце ножеве, и нареди да се кући однесу. Аца и шурак му иозову родитеље, односно тазбину своју на купушњу славу, — или можда је коректније рећи: на славан купус. Сад се изроди питање. Кс ће рибати а ко газити. После мале препирке рече Аца шураку: „Ти шураче, треба да рибаш, јер то је твој посао као новинара. Као таквом дужност ти је да све што је труло и шанадно из народа очистиш, да му лице свагда светло буде и да му слава по свету засија. Приони журно кад си журналиста, — али ипак пази да какав рђав подлистак, не испадне. Седи даклем и рибај тај купус и учи се, како се спаја оштрина, са мекотом, — то новинар треба да зна. Ацин шурак, поштењејша душа, без даљег разглаголствија скиде капут, засука рукаве и удеси ножеве. А Аца је привукао буре к прозору, па кад угази један слој купуса, он седне на прозор, одмара се и гледа зета како се задувао. *) Ни то није увек истина јер ја сам код ситара у Н. Саду Гпреко пута од новога зданија осноиних школа:) видео да и старо сито може да виси.