Стармали

156

СТАР57АЛИ" БРО .Т 20. ЗА 1883.

Пироћанац је добио орден каме-хамехе. Но, па то му и доликује. Али чекајте сад ће Радић да добије орден светога Саве. То је тек камехамешно. Ево шта сад чујем. На брегу Арарату наишли су у леду замрзнут Ноје-ов ковчег. Мисле да га пренесу у Европу и да га изложе јавно на гледање. Нека хвала оогу, —- кад нисмо видели Делиград бар ћемо видети Ноје ов ковчег. Некоме Џемсу Мерисону Бурнусу дала је Београдска влада привидегију на 15 година на израђивањесвињских производа. Ами смо мислили да ће таку привилегију та влада задржати за себе до последњег свог издиханија.

Паметна наредба. У једноме месту, где се често ватра појављивала, нађу поглавари за добро, следећу наредбу, чрез добошара објавити: »Заповест од наших поглавара, „Који сваком а и себи не желе квара; „Ћ. зато јављам да добро знате, „Триданапре ватре воде да имате; в Ватра пали свагда и о новом лету; ,,Била вода у кади или у бурету; „Ако после чији дом изгори, „Више ни речи нек не говори; „Сву несрећу нек себи припише, „То је цела заповест, нема више! Пре буне. Испочетка добро беше. Милина беше погледати како купус, захукан ^новинарском руком излеће испод ножева, баш као табаци из ЗсћпеМгискргеззе, — излеће као мастан (а то купусу врло доликује). Ацин шуре, и ако је био новинар, од којих се много и брзо очекује, и који је томе очекивању умео да одговори, ипак је имао једно опште човечанско својство, т. ј. да на последак и он сустане. То се први пут показало овом купусном приликом. Из прва је добро ишло, али после поче по мало да застајкује. Али томе је и машина била крива, јер ножеви се отупише, па не само то, него у један мах се сасма разиђоше. Тешком муком утврди он ножеве, али тек што је поче рибати, а они се опет растранише из дисциплине. Тако је дза-три пута оправљао, но видећи да не би лека, стаде онако са расклиматаним ножевима даље стругати, или боље рећи кидати. „Јадни мој славни купуше!" рече Аца „како си искасапљен, као да ће од тебе ташке правити, тако те је тај мој шурак издервишио. Хеј, дервишу мој, стани малко, та ти ето правиш флекице у место резанаца. Шуре је само стругао и ћутао. Свега га је зној облио Почео је већ по мало и језик да плази од тешког умора, — и то у истом такту, у коме је и рибање текло. Дрхтале су му руке, којима је купус притискивао а тако исто и воге, које су ножеве хтеле у запту да држе. Аца (хуљов) гледајући муке шура свога, рече, али врло озбиљним гласом и изгледом: „Знаш ли шта, шуре! Видимда ти умеш све тешко-

Жељезничка брзина, Позпато је, да је недавно отворена жељезничка пруга од Кикииде до Бечкерека. Као обично у почетку иде влак онуда још за сада споро и пажљиво, да не би искочио из шина. Али наш народни хумор не узима то у обзир, него људи очекујући од жељезнице да иде брзо, а видећи се овде преварени у томе очекивању, хоће мало и да се нашале. Та шалу је бог оставио. С тога се приповеда у оним крајевима ова прича. Кренуо се — веле — влак на тој прузи од Тараша па иде према Куманима. На путу види кондуктер једнога пешака, који је с торбом поштанском на леђима ишао према Куманииа. То је био поштански момак, који је носио пошту из Тараша у Кумане. Кондуктер се сажали, што овај мора да пешачи, те ће га позвати: — Хеј, море, што идеш пешке! Оди овамо на жељезницу, да те повезем. — Вала, брате, ал' не могу, морам се журит и, носим пошту у Кумане!

Једва једанпут! „Видело* почиње свој уводни чланак у најновијем (82.) броју овом исповешћу: „Кад неко сасвим изгуби образ, кад сиђе у као бестида, онда тај и није више способан да води рачуна о туђем образу, о части и поштењу другога." Но, па то смо од њега хтели већ одавно да чујемо! купушње да савладаш. Ти си од они људи, који кад сустану тек се онда разиграју; а ја сам опет од они људи, којима званије не смета да могу комотно купус газити. За то ми је сада дивна идеја на памет пала. Како би било кад би ми овај купушњи посао у велико радили. Ти као новинар, имаш грднога познанства. Сзи би код тебе наручивали. Хајде да ми будемо „рибери"; на дан можемо изрибати и угазити по 10 акова; на сваком акову нека је само 1 фр. чиста нрихода, ето ти нама сваком дневно но 5 фр. — Шта ћешвише?Баци перо па држ се ножева!" Ацин шурак који је до сада трпељиво ћутао на ове речи скочи као опарен; лупи руком о земљу и горопадно повика: „Сад језик за зубе! Гле ти хуљова једног, како ме је напао! Једва сам ова два акова а он хоће још „еп ^гоз" да радимо. Хоћу да се угушим у „еп (1ега1-у и — од еп §го8-а би морао свиснути. — Ево ти на, па сеци сам!" Сви прснуше у смеј, и Аца, који је шураково стрпење тако на пробу метуо, буде приморан да рибање продужи сам, —јер без тога не би скоро са купусом били готови. Међу тим је и вечера била готова, — јер је од оне књижевне петице преостала још једна форинта, која се садшретворила у неколико пари[кобасица и у неколико холби вина. За вечером је пало разних наздравица, а кад је Ацин шурак устао те китњасто наздравио „ђувегији без невесте", ондасу се сви рашћеретали; тако су били весели као да је Аца најмасније званије добио. (Но он се задовољио и са мршавим званијем — које је тек после три месеца добио — пре него штоЈе купуса са свим нестало). Дрон Тапавица.